Male novine

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Руски језик. Према највишеи ре шењу предаваће еа у будуће у нашој шкодн војне академије поред осталих нредмета још и руеки језик. Деманти 0 глаеу који се иронео о намеснику г. Ристићу „Народни Дновник" донео јс деманти у јучерашњем броју следећи. „Јуче у јутру беше се у вароши пронео глас, да је г. Јована Ристића, краљевскога намесннка, ударила канља и да је усљед тога нреминио. То беше тендециозно нуштена вест извесних кругова, оних истих, који су лане у лето пустпли исти глас, кад г. Ристнћ беше у врањској бањи. Како онога, тако овога пута вест бсше пзмпшљсна, а пуШтена у цељи извесиих нолитичкнх рачуна. Можемо уверити нашс читаоце, да се г. Јован Рпстић осећа нотпуно здрав и чио, на радоет своје породпце, нријатеља и поштовалаца." * Либерална конФеренција. Нрексиноћ је у Коларчетовој иивници држана либе ]»ална конФеренција , нз чланова глав. одбора, народних либералних посланика и виђенијпх либерала из Веограда. Седница је трајала до поноћн. У страној штампн пронелн су се гласови, као да либерални носланици хоће да иступе пз скунштпне, но главнн се одбор томе одупире. * Стране новине јављају, да сеизбор г. Пашића за председннка скупштннског, а г. Катића за првога потиреседнпка, може всћ у напред сматрати за сигуран. — Нама се чини, да то баш нпје тако тешко било погодити. к „Краљевски брачни спор" продужиће се у идућем броју. На иитања не' ких нријатсља одговарамо, да су документи у овоме чланку орпгпнални п потпуно аутетични. * Из скупштине. Сем либерала, који састављају оиозицију, у скунштини су још два оиозиционара — г. Пера Максимовић н г. Милутин Гарашанин На нрвом нретходном састанку госн. Макснмовић сео је на крајњу левицу а до г. Гарашанина ссо јо пои Милан Т>урић, с једне, а Арса Дрсновац с друге стране. НРАТКЕ ВЕСТИ — „Смрт мајора Пањнце". Тако се зове драма коју је нанисао Емил Нн-

колов и која је скоро у Букурешту доживсла највећи успех. 11 Патрик 0'Бријен. Чувснн ирски родољуб и посланик, осуђен је ових дана иа седмодневни затвор због увреде суда. X Руски ирестолонаследник стигао је из Трста у Патрас. Прегледаће | старннс Олимпија и Мицене. У среду ће у Атину. * Криспп је отпутовао ноћу 30 окт. за Палермо. А Надвојводкнња Марија ВалериЈа која се беше јако разболела, оиорав | ља се. ^ Званичне новпне на ЦетшБу демантују вестн о некаквим домаћим размирицама између кнеза Ннколе п принца Псре Карађорђевића.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Из СоФИЈе. 11риликом свсчаног пријсма чланова сннода од кнеза Фердинанда, митрополпт Глигорије држао је еледећу беседу: „Синод, којп има божанствену мисију, да се брине о добру бугарске п])авославне цркве, сматра за своју дужност да се при отварању својпх седница, нреставп В. Височанству,! подиосећн му своју дубоку оданост. Спнод унотребљује ову прилнку, да изрази својс дубоко уверење да Ке В. Височанство као и влада изволети нружити иужне нотпоре за решење важнпх питања, која се односе на уређење наше цркве, пнтања која су остала Јнерешен кроз дуги ннз година. Задахнута том надом, синод моли свсмогућег Вога, да поклони В. Височанству здравље н дуг живот." Одговор књежев гласи: „Ми смо срећни, што у нашој ире етоницн впдимо скупљене чланове свстога синодакоји рад и на одржање н усавршењс закона свстс правосдавне бугарске цркве. Нама вазда ложи на срцу нанредак наше народне црквс. Ми ћемо заједно с нашом владом уиотребити свс спле, у колико то од нас буде завпсило, да ностигнсмо тај циљ. Знаци оданости и жеље које нам ви у нмс светога синода нодноситс дубоко нас дирају. Ми у кшма гле! дамо јемс гво за иотпору, 1.о.ју ће нам оци бугарско цркве нружитп у нашем труду, који свакоднсвно иолажемо на бољитак н напредак нашег љубљеног иарода".

Румунски ђаци на букурешком свеучплшиту одлучили су да својој браћи у Сибшву, } г гњетеној од Мађара, прптскну у номоћ. Радп тога држали су једну седницу, на којој јс рсшено да се оснује номоћнн комнтет, који бп материјално номогао Румуне, што су под круном мађарском. Сем тога онн су издали јсдну брошуру на румунском и Француском језику, у којој откривају свету, како се штете ннтересн и газе нрава карпатских Румуна у Мађарској од стране мађарске владе. — У онште и морално и матсрцјално живо се труде румунски ђаци да поднгпу п охрабре свој на род, кога још тншти туђписка гвоз дена и обссиа воља. На ову лепу црту омладине блиска нам суседа треба н паша ђачка омладина да обрати већу пажњу н, да узме од ње прнмер, јер и°ако није иаша ђачка омладина еа свим зансмирила своју дужност, опет нпје зато еа евим слободна од нребацивања да ју како треба врши. БЗРАЉЕВ ЏЕГГ-) (С увремкна скпца) (наставак) (4) Соба јс била пуна дима. Некн од чланова еу седели, некн стајалн, другн се по корак-два помпцади лево- десно, а сви огрезли у општу и жпву преппрку. која је свакоме пз срца потпцала. По гомилнцама, на које сс беше разбило друнггво, могло сс мислити, да је тако ието и разиодик говор који ее међу њима водп. — Ви но мод;ете нпчим нравдатн своју млитавост и неодлучност говорио Је један првак из унутрашњости, сав зајапурен. — Ви се љуто варате ако мислите, да вас може оправдати упоређење ваше владавине с нрошлим владавинама. Прошле владе пмају за евоје оправдање тај значајан ч>акт, да им је седно за вратом краљ Милан н нагонно их тако рећи да радс што он хоће. Ви тај терет не носнто на грбпнн н само то, како је огромна добит за нас, али по вашим делпма то се не иозштје Кодвас је свс половно, иејасно и неодређено, као да нс руководите сами државшш нословииа већ као да вршите туђу вољу, о којој ни сами не знате на што ћс најпоеде изаћи. Ја нећу ништа друго, но да узмем само ваш ноложај спрам краља Мидана. Ви не знате пгга он хоће, а не знате нп шта ви х о ћ с т е од п.ега. На п р нл н к у, шга мис*') Илдм број 298.

лито ви, да ли јо васпптањс ил:х ооразовање краљево уређено у свему како ваља, те да се безбриасно можемо надатп лепшој будућности. Ако није, птга ваља чпиитп те да буде; и ако нпје , ко је томе узрок што шус. Да лн ј е тај узрок краљ Мплан и ако јесте, ј - есте ли наумни то уклањати н како мпслите уклањати. Хоћетс лн да краљ Милан овде у зомл.и или хоћсте да иде одавде. И ако мнслите да треба да нде, то на који начин хоћете да се то изврши?... | Пријатељ из уиутрагањости јога би ваздан говорпо, да га један од господе мпниетара не нресече живом нрнмедбом; .... — Ето, то јо бага оно што са свим па чпсто знамо, што знају н нагаа мала деца. Ми хоћемо да краљ 1 Мидан идс одавде и то што пре п на што дужс време.... Г. миинстра пресече његов сабеседник: — Ви то хоћете да куппте, да платите пара. — То јест, мп морамо дати краљу пристојно пздржаљс, да монсс жпвети на сгранн досгојно своме рангу. — Дакле, један нов торет за народну кесу. — Е, на не можемо ми богмо дати краљу пенсију из свога џепа. — Лепо, какве иове олакшице носимо народу кад од њега тражимо ј'одан нов терет? — Олакшипе, олакшпце.... еј, мој нрнјатељу, Дунавом ће још доета воде протећп док дође могућност, да народу дамо стварннх олакшица. Напредњаци су оставили тако замршено стање, да је голема добпт п то, кад се не срља сваки дан у нове дугове н терете, а већ и џаба ти олакшице. — Па ви ето срљате. Да шта су друго опитсрсти, на пр. овај нови намст за краљеву иенсију — реч иријатељ из унутрашњостп с подругљивим осмехом. — Ово је друго, ово је неонходно. Овим ће влада добитн одрешене руке да створи многа добра дела. Док се овако затегнут разговор водио по средини собе, у једном углу други миниетар н други пријатељ^ из унутрашњостн разговарали еу пријатељски и поверљиво. — Знаш шта, Мико, Бога мн ће наша странка да се обрука горе но иједна до сад; нишга не можемо учпнити, тако ми светога.... — Н иј'о ваљда тако, зашто тако мпслиш? — Како да не мислим, зар ти не внднш шта сс ово ради. Ево, метни

ПОДЛИСТАК КРВ&3& ГОДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖПО Пера Тодоровић

„Настаје питање, какпа је то билга харгија. Одговор је јасаи, та хартија штје ншпта друЈ '0, но последњи раснис нашега гланног одбора, који нам је мало час овде прочитан, дакле један јаван и законит акт, који говори баш у корист главног одбора, јер у њему одбор препоручује члановима да се чувају изазивања. Наравно, иокојни Дидић, кадје већ загазио у бунт, морао је то нечим н правдати пред својима л.уднма. Природно је, да на попово пптање: „Има ли што од главног одбора?" он није могао одговорити: „Нема ништа",

већ је учинио оно што пои сведочи, помуљио му наш распис с Пашпћевим потписом н дао му разумети као да је то бајаги нека наша нрокламацнја. НајбољИ је доказ за то та околност, што је проглае, који је овде читан, нађен у чантри код пок. Дндића Не може дакле бити никакве сумње да је он то поп}^ н иоказивао. „У осталом ствар је о прокламацији врло јасна. Кад ее издају прокламације, оне се издају да се читају, а ие да се крију као змија ноге. Краљевска војска упала је у сред буне, нохватала преписку бунтовничку, нашла њене пнсане заповести намере, телеграфски разговор пзмеђу Бање и Књажевца, бележнике појединих бунтовнпка — једном речи, нашла је све што је постојало и могло се наћи, само није могла наћи прокламацију радикалног главног одбора н то из простог разлога, што такве Јјпрокламације ннје ни било.'' После овога прешао сам да говорпм, у колико има смисла што се пред судом читају разни чланци из „Самоуправе" и председник С } г да Х0З1С тим чланцима да доказује иашу кривицу. Наиоменуо еам, кад се овај нреки еуд већ пјЈИмпо да, мимо сваки ред и закон,

суди оез доказа н да се користи ванредним законима <• повратпо.и сило.и, онда би много бол>е било да и за нас, као п за остале осуђенике, није тражио никакво насилно и натегнуто прикупљање доказа, већ да је судио онако иросто ио уверењу „ Криви

сте!", као што Је судио и стотини дру радикалаца. Тада би се бар знало како како смо суђени и осуђени, овако је, цитирањем новина и навођсњем неких скриљених новинареких грехова, бар прсд простим светом дат изглед ствари, као да смо збнља нешто криви. После ових наиомена ја сам учинно ове наводе: Ја лично нисам ппсао ниједан чланак који се оптужује и по томе бих могао преко њих прећи ћутећки. Али пошто државна тужба узима гла \:,бор т ;ел и ну н тако га оптужу": • ја .->!»у 7 • ~ оме уиме целине и д Србија одређен' суде. .' I.; ста кј Бип. другом закону, но игго је то напред Уставом н законнма нроиисано. (НАСТАВНЂЕ СЕ)

гпх

■:л.а . н.ОЈ ,]е 1Ш' ;.о коме закону : б;-п: да се једна врсуди друкчије и по неком