Male novine

ТЕЛЕГРАМИ „■ А Л Н I И О В И И Л ■ *" од 31. авгтста 1896. Цариград. Страни посланица добили су ноту, којом им Порта саопшгава објаву повла-стица датих Крићанима и где благодари силама за пријатељско посредовање. Посланицима је усмено саопштено, да је Берковић поново наименован за гувернера критског. Силе су обећале своју потпору. Париз. „Тан" објављује програм царевог бављења у Паризу. Њихова царска Величанства стићиће у Париз 24. септембра, праћени великом кнегињом Олгом, око 10 часова пре подне. Доручковаће у руском посланству. У руској цркви присуствоваће богомољи. Затим ће посетити председника Фора у јелисејском дворцу, а он ће им вратати посету у руском посланству. По подне биће представљање дипломатског тела, парадни ручак у јелисејском дворцу, а затим полугала представа у ТћЗа1еге Егапда18. 25. септембра биће прегледани знатнији споменици париски, а у вече у опери галапредстава. 26. септембра војена смотра. После подне посета Верзаља, у вече осветљење, у поноћи одлазак. Котор. Кнегиња Милена с кнегињицом Аном и кнежевићем Мирком отпутовала је за Млетке на аустријској јахти, коју је цар Фрања Јосиф ставио на расположење. Убиство учитеља Бацкови^а Обећали смо у прошлом броју, да ћемо донети тачан опис, како је извршено убиство учитеља Бацковића, па то овде и чинимо. Ово је убиство значајно са многих разлога. Али баш с тога, ми нећемо ни у чему да пренаглимо. За то и не хитамо с нашом оценом и нашим судом у овој ствари. За то и данас не доносимо ништа друго, до арост, вераи оиис како је текао сам злочин, остављајући нашу оцену овога догађаја за до цније. 0 овом убиству било је вести и по другим листовима, а „Таково" је донело и један опис тога догађаја, који су прештампали и неки београдски листови, а донели смо га и ми у нашем јучерашњем броју, гек колико да се види, како је с те стране ствар престављена. Али престављање /Гакова" нетачноје;*) догађај није онако текао како га тај лист описује. Право је стање ствари овако како је овде код нас изложено, а наш нарочити дописник пише нам о томе овако:

*) Непажњом коректора превиђено јв, те код овог описа није назначено, да је узет из „Такова", што се овим исправља. Уред.

ПР0Г0НСТВ0 ОБРЕНОВИЋА ИСТОРИСКИ РОМАН — ч "— (148) Пут у Цариград После свпју ових церемонија, султан се упусти с кнезом Милошем у подужи, веома занимљив разго вор. Питао га је о Србији, о приликама у земљи, о родности тога краја, па онда пређошв на нигање о Босни. Од интереса је, да је султан желио да од Милоша чује о стању у Босни , и да саслуша његово мишљење, који су то узроци што ову земљу непрестано држе у бунтовном стању, као и то, каква би средства ту иомогла, да се ово тегобно стање промени. Милош је о овој ствари говорио и дуго и тако раздожно, да га је Султан неколико пута прекид».о, шражавајући иу своје задовољство. Узгред Милош вешто унлете, како су најзад све те буне босанске аа султана само зујање једне досадне муве, што се султану гакође јако доиало. Пошто је и овај рааговор свршен, Милош представи султану сва главна лица ш своје свите, а за тим остави царске одаје. Сулхан међу тим заповеди својим доглавницима, да.Милоша проведу кроз све хоааке и да му покажу све знаменитости цариградске.

Село Моравци, 28.августа. Господине уредниче. Код нас се десио један грозан и стидан злочин, о коме хитам да вас известим. Пишем вам као човек који је целу ствар гледао из неносредне близине, дакле казујем вам оно, што сам видео својим рођеним очима, и чуо својим рођеним ушима, а не пишем вам по туђем причању и казивању. Ствар се дееила овако: У суботу, 24. августа, око А г / 2 час. по подне, у наше село Моравце дођу ненадно пет оружаних људи и бану право у сеоску механу. Ови су људи дошли преко среза колубарског, окр. ваљевског, и то преко ћуприје на Љигу, на коме су крају махом њиве засејане кукурузом, а где је и црква моравачка. Међу овом петорицом, двојица су били злогласни Бркић и Кондић, који су напред ишли као харамбаше, а за њима још тројица непознатих зликоваца, њихових другова. Кад су ови хајдуци банули у механу, у њој је било преко 20 људи, а између њих и Радојица Божић, резервни поручик, подпредседник радикалног одбора и добар газда, а ту је било доста још и других радикала. Кад су хајдуци угали у механу, они одмах привичу: „пст... пст... да се нико није с места макао", а затим су питали, ко је ту председник оппггински, а ко је учитељ Бацковић. Преплашени од хајдука људи су у први мах ћутали, али на поновљено питање председвик и Бацковић се јавише. Тада Бркић и Кондић узму председника преда се и потерају га у судницу, а осталим људима запрете да се одатле никуд не мичу и оставе она остала три хајдука да их ту чувају. У општинској судници Бркић и Кондић одузму од председника 328 дииара, колико је био подупио у име порезе и приреза. Пошто су то извршили, ови потерају председника натраг механи. Међу тим, механџија Лазар и учитељ Бацковић бејаху успели, да измакну из механе. Бацковић је утекао школи и ту се на другом спрату затворио у свој стан, а механџија Лазар био је у авлији и ту је викао за помоћ. Враћајући се из суднице и терајући председника пред собом, Бркић и Кондић угледаше Лазара те га опет ухватише и повратише у механу, па онда позатварају сва механска врата и прозоре и опет оставе ону тројицу да чувају стражу, а Бркић и Кондић крену се по селу, те почну вршити пљачку. Опљачкали су Младена Павловића дућанџију, коме су, сем новаца и неких ствари дућанских, однели још и један револвер, једну пушку Пибодијеву и једну старинску криву сабљу. Затим су отишли и опљачкали Богосава » Сутра дан опет је било свечаности. Сада су били подаесени дарови, што их Милош бејаше спремио за султана, за чланове царске породице и многе високе достојанственике. Дарови су се одликовали великим богатсвом и изредним укусом, тако, да је султан био веома задовољан и изразио је нарочиту хвалу укусу Милошевом. * После ових високих свечаности и почасти, указаних Милошу од самога Султана, настао је читав низ других сјајних гозба, које су турски великаши приређивали Милошу у ночаст његову, Почињући од великога везира, па до богатих банкара цариградских, сваки се то утркивао да српском књазу укаже пажњу и учини почаст. Два месеца бавио се Милош у Цариграду и ово његово бављење само за се могло би бити предмет за читав један роман. Тако су ова два месеца кнежева бављења у Цариграду била пуна свакојаких, крупних и ситних догађаја, али све догађаја од жива интереса и велике занимљивости. Милош је још израније у Србији био нознат као велики женкарош па се по себа разуме да он ту своју владалачку врлину није могао сакрити ни овде у Цариграду, а изгледа да му није било ни стало баш тако много да те своје навике крије. У земљи, где први људи држе читаве хареме, Милош је сматрао да ни његовом понашању неће наћи много мане, с тога је евојим жудњама са свим био пустио на вољу. А ако игде , у Цариграду бар

Марјановића, другога дућанџију 4 коме су такође покупили неко оружје. Најзад, оду и код поп Арсенија Јанковића и његовога сина дућанџије, те и њих опљачкају, па се опет врате у механу. 'Гу сад мету све упљачкане ствари на сто, па онда викну Лазару механџајн, да се откупљује и тако га приморају, те им да све што је имао у готову новцу. Затим седну па целу ту покрађу преброје и поделе. Било је у суми 224 банке, 1040 динара у сребру, 280 динара ситнине, једна низа од 20 дукага, једна златна, ћошалаја у вредности од 4 дуката и две по два дуката; у злату 9 дуката и 2 наполеона, а затим две пушке, два револвера, два кожна новчаника, једна сабља, четворе ципеле, два сата с ланчевима, внгае марама, неко платно и црних и белих конаца. Кад су све то прегледали и у јанџике стрпали, тада се окрену и запитају, где је Марко Бацковић учитељ? Људи им одговоригае да не знаду, а они њихни другови, гато су стражарили, рекоше да ]е јамачно утекао школи. Тада се Кондић и Бркић дигну те оду школи да траже Бацковића, а она тројица опет остану у механи, чувајући ту остале сељаке. Кад су Кондаћ и Бркић дошли школи, они почну лупати на врата и звати Бацковића. Он им се јави изнутра. Они јјга позову да изађе напоље. Он им одговори: „Не смем, учинићете ми какво зло!" Тада му Бркић одговори: „0тварај учитељу и не лудуј. Хајдуци не убијају људе, но узимају паре, а ми знамо да си ти човек сиромах и да ти вемамо шта узети, већ изађи да се негато разговоримо и да нам негато кажега, па ћега се после мирно вратити кући. Не хтеднепх ли то, разбићемо врата и онда тегако теби!" Тако су се преговори позуже отезали, но Бацковић се једнако двоумио да отвори. Тада хајдуци почегае из све снаге ударати кундацима у врата, а Бацковићева жена и деца нададу писку и почну га молити, да им леним отвори, кад ето говоре, да му неће нигата учинити. Бацковић једном руком отвори врата, а другом је држао запет револвер у намери да пуца, ако хајдуци јурну унутра, нудећи их да се тако кроз отгакринута врата разговоре. Али чим он откључа врата, хајдуци навалигае унутра, а кад он хтеде да опали, жена га ухвати за руку и од тога га задржа, У томе хајдуци навале унутра, сподбију Бацковића и отерају га у механу. Уз пут, па и у механи куда су Бацковића дотерали, хајдуци су га питали, загато он мрзи и напада најбоље људе и зашто је и против њих, хајдука, викао, но који су то најбољи људи, које је Бацковић нападао, из хајдучкога говора

има и људи и прилика, да један богат кнез може набавити што год му срце жуди. Но Милош ни ту није умео да се умери. Мало му је било што му је све стајало на расположењу, већ предузме да од цариградских уживања нешто осигура и за будућност. У то име он купи две дивне Черкескиње, и да је остао само на томе , нико му неби речи рекао. Али православни кнез није хтео чак ни као милоснице да држи невернице, већ нареди те Черкескиње покрсте и даду им имена једној Аница а другој Даница. Лако је замислити какву је узбуну морао произвести глас, који је наскоро иукао по целом граду, да један ђаурски кнез покрштава мусломанке у сред Цараграда у самом срцу и средишту свете вере пророкове, на очима највише духовне власти турске и у присуству самога султана. И то чини поглавица једнога народа, који је до јуче био роб турски и који данас спада у састав моћне државе султанове. Веће поруге исламу није могуће нанети, но што му је бало нанесено овим дрским поступком Милошевим. (наотавиље се.)