Male novine

Једна дужноет Ко јс мало дубље загледао у наш друштвени живот, морао је опазити једну лепу и врло корисну црту наги свеш веома ]е склон за сттрање разних удруокења и прло радо иостаје члан многих задруга, са најразличнијим задатцилш, И таких удружења збиља има стотинама у Србији, понајвише у Београду, а има их много и по унутрашњости. Сва та удружења истакла су по какав корисни задатак, по какву потребу животну, на којој ваља радити удружзном снагом, где појединци са својим средствима не би могли учинити много. Све то радосна је и лепа појава, која показује да је наш свет готов да прихвати сваку лепу замисао,само кад се нађе вредних и заузимљивих људи, да. је изнесу и да се за њено остварење својски заузму. Ова лепа црта народна, да се радо удружује, да радо ступа у заједницу, да вољно прихвата мисао за заједнички рад на каквом послу — све то, велимо, красна је особина коју треба нарочито уочити, свратити на њу најозбиљнију пажњу и својски је неговати, да се још више развије и ојача и да ухвати још и дубља корена у маси народној. Помоћу те особине дају се извести многа велика и корисна дела, за која појединци никад не би били кадри да их остваре, а која се удруженим средствима достижу као од миле шале. Ова похвална особина лакога удруживања нарочито је важна заједан млад и почетнички народ у коме још нема великих богаташа и милијунара, који би својим приватним средствима могли стварати и изводити разне добротворне установе, но је све упућено на удружену снагу шго већег броја људи, где и малим уделима могу да се прикупе знатне суме и да се створе велика дела. С !ога ову особину треба нарочито да мегујемо ми СрбиГ пошто смб ми на целом Балканском полуострву народ, који има наЈмање истинских великих богаташа, те смо с тога највишс и упућени на удружени рад многих појединаца. Да би се пак одржала и даље што боље развила ова лепа тежња народна за удруживањем, преко је потребно да се свима садашњим удружењима поклања што већа пажња, како би она цветала и напредовала, јер у њином напретку и лежи главно јемство да ће народ и даље ступати у разне заједнице и удружења. Међутим једна од битних погодаба за напредак свакогаудружења,састоји се у правилном раду друштвене упра ве, у строгом вршењу друштвених правила и најсавеснијем руковању сваком парицом друштвеном. Јер ако игде, у таким добротворним заједницама мора владати највећа правда и савесност, па да удружење може поуздано напредовати. А да би свега тога бил® преко је потребно, да наше надлежне власти воде више контроле над тим друштвима, но што су до сад чиниле. Нарочито власти треба да се постарају да се врши строга и непристрасна контрола над руковањем друштвеном имаовином, па ма какво то друштво било и ма какав задатак имало. Наша Главна контрола можда би требала да има нарочите органе своје, преко којих би надлежно министарство увек могло водити стварни надзор и вршити најсавеснију контролу над радом свију наших приватних удружења,

како у Беог,-аду, тако и у унутрашњости. Ништа не може толико ца нахуди и да убије леиу веру народну у корисност удруживања, као што то могу да учине новчане злоупотребе, па ма и најмање оне биле. С тога и јесте једна озбиљна дужност наших надлежних власти, да уреде јак и стваран надзор и контролу; да је уреде тако како друштву неће сметати, неће његов рад успоравати, нити његово слободно кретање ограничавати, али која ће бити кадра да сваку злоупотребу одмах открије и да јој одмах енергично на пут стане. Само тако ми ћемо очувати, па још и боље развити ову похвалну тежњу нашега народа за удруживањем и стварањем разних заједница.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од 3 септембра) Париз. 3. сепгембрл. „Матен" сазнаје, да се министарски савет у нлелу изразио за аомиловање Драјфус*. Дотични укчз потписаће се 7. о. м. Исти лист мисли, да се полиција бави о том, да отпору Геренову једном учини крај. Многи листови из унутрагањости заузимају се за помиловање ДоајФуса. К*ко „Фигаро" јавд.0, и официри су з* помиловање. „Фигаро" вели како иоуздано зн>, да ће у аФери о знвери отпастл више туасаба но што се мисли, јер држлвнч тужилац ће пред дрзвавни суд извести само оне оптужене. протпв којих стоји тежак оптужни м^теријал. Бзрлин, 3. септемб-фа Руски министар спол.них послова гроФ Муравјов приспео синоћ у Берлин и отпутовчо данас за Визбаден. Петроград. Поводом с&>ре посете руских царских суппужника на хесенском двору, дворски миниетчр Фредерик с другам двороким великодостојницима одлазн у Дрмштат. Љубљана. „Словенац", орган кларикалних Слг1вена, пише о акцији за епоразум ово: Ми с радошћу поздрављамо акцију заспор^зум. Алн словенски народ никад нзће пристати на језични закон, који се не простире на јужне зем.ље. Сваки познлвчлац односа мора прпзнати, да смо ми Словенцн и Хрвати у Истрији предани на милост и не ми ост нашега противника и с тога ако би дошло до споразума између Немаца и Чеха, он^а би словеначки народ, нарочито у цограничним облдстимЈ, био осуђе« на смрт Али тај лист долази до закл.уч'\ч, да су наде 151 споразум о акцији "В немцвм-. без изгледа, Ових дана ће у Љубљана битл договор словеначких иосланика. Праг. ,Народна Лист 1 н изјавл»ују, да се конФеренција за споразум у опште неће састати или да ће остати без ресултата. Чеси би истина отишлп на конФореацају, али се неби упуштали у прегов>ре на основу тројичког програма. Укидање језичних нар .едаба за Нем це би било без утицчја, ј»р одлука врховног суда о двогубом језику остаје у снази, те ис кључује преговоре на основу тројичког програма. Осим тога, Чеси никнд неће признати немачка језик као језик за посредовање. Католи чка народна странка из егоизма се истиче за иосредника. а не у државном интересу. Нико за њом неби ни сузу пустио ако би прешла у немачки логор. „Политика* позива Јаворског, да пре конФеренциЈе сазове Фунвцнонаре већине, те да се увери да ли је солидарност деснице остала неначета и да ли ће остати и даље. н да ли ћесе католичка народна странка, која је на се примила посредничку мисију без претходнога знања других странака ве ћине, идентиФикованим с председником др. Фухсом. Праг. Бечки дописник „Хласа Народа" јавља. Преседник Фухс најодлучније иобија вест, да се католичка народна странка заложила за укидање језичких наредаба пре но што се изда језични закон и да пристаје на кодиФикацију немачког језика као посреднички језик. Лавов. 0 скорој акцији за споразум „Слово Пољскије" има од једнога пољскога посланика из Беча овај извештај: Један угледнидржавник с меродавног места ту скоро се изразио: „Ја нећу изрећи речи за укидање језичних наредаба; али ако то укидање постане потреба, ја се због тога не бих ни млло љутио. Исти лист додаје, да ће чеси истана лармати, али они знају врло добро да су језичним наредб&ма добили веома много и да својом тврдоглавошћу могу изгубити много више. Старе шина пољског клуба Јаворски дао је разумети, да Пољаци перхоресцирају све експерименте за државне ударе. Немци у Аустрији броје де вет милијуна душа; ко може веровати да ће они дозволити да их прогутају, тај је будала.

Аустрија не може дозволити, да Немци буду сузбијени. Париз. Данас после подне изјавио је министар преседник Валдек Русо изасланицима радикалне групе у парламенту да има довољно непобитних доказа, да постоји завера. Ни Једлн републиканац неће смети да осуђује владу ако рад завереника у свој опширности изнесе на јавност. Париз. Како чак и националисти признају, Касација сад може и без министрове наредбе проучити Драјфусов случаЈ", те евентуално одредити нов ратни суд.

СПОМЕНИК КРАЈБУ ММАНУ У БАБМНИДН (наставак) Здравицу ову, коју су, као и све остале сви присутнп стоЈећи саслушали, заврши,10 Је громко клицање „живео", трократна пуцњава прангија и свирка народне химне. За овим је после кратке иочивке г. Атан. К. Поповић свештеник Бабушнички напио одушевљену, пуну искрене пламевите захвалности, здравицу Н>. Вел. Краљу-Ослободиоцу Милану I., оцртавши живим бојама заслуге Великога Избавиоца, за народ овога среза, као и осталих новоослобођених крајева, и пожеливши, да српски народ под Њоговом командом што пре кликне, где треба: Да живи цар Александар I. Одушевљену ову здравицу сви црисутни саслушаше врло нажљиво и пошто је громким узвицима : „Живео", на њемом завршетку одговорио трократни пуцчњ прангија и пошто је одсвирана народна хцмна, узео је реч г. ђеНерал, па је захваливши се прзо предговорницима на искреним здравицама. у своме оиширноме и разложноле говору, који је јако утицао на орисутне, потанко набраЈањем небројених Факата, указао на огромне заслуге, Дома Обреновића, за цео народ српски, истакнувши у овој прилици заслуге Краљ* Ослободиоца нарочито за оне крдЈеве, а загим заслуге Нзогове и узвишеног Му Синч Краља Госиодара за целу Србију нарочито од како је Краљ Госиодар својом громком речју стао на иут ароклетој иартискоЈ борби у земљи, изчупао народ, тако рећи из чељусти сигурне пропасти, прописао земљи свој краљевски програм и дао га на извршење људима, ван странака, па чак н оца свога ставио у службу заветној мцсли. поверивши му команду над језгром језгра српског, над активном војском Српском. Говор овај г. ђенерала оримљен Је са огромним одушевљењом, прекидан је неколико иута громкам усклицима „Жавео*' и „Живели, и а на крају иоздрављеа правом салвом из прангаја. * Шголе неког врбмена -дигао је г. 'Утганко Поповић, пред. општ. столске чашу у здравље Краљевске Владе, и његову кратку здравицу прихвдтио је по дозволи г. ђенерала — и продужио у подужу здрав&цу начелник окружни г. Андра ГруЈин, на коју )е г. ђенерал одговорио опет подужом беседом, у којој је потанко разложио државни програм Краља Господара од 11 октобра 1897 год. раздвојивши га по струкама његовим, цо унутрашњој, по просветној, цривредној, Финанснској и војној грани његовоЈ, указавши на све до данас постигнуте успехе ио иојединцм гранама и захваливши се топло народу што је с Једае стране на прзом кораку разумео свога Гооподара и Краља а с друге стране што и данас не ирестаје траЈно потпомагата Краљевску Владу на њеЈином мучном иуту. После кратке почивке г. Петар Огњановић учитељ љуберађски, наздравио је Шеговом Преосвештенству госп. Никанору, еиискоиу Нишком указујућа лужничанима у својој лепој ' здравици на озбиљну очинску бригу Шеговог Преосвештенства за стадо његово, и на до сад већ постигнуте Нзегове успехе на пољу свете цркве и упоређујући Н>егов архипастирски рад са радњама владика у овим крајевима пре ослобођења. У истој здравици захвалио је г. епископу што Је пастви својој изволео изаслати свога нарочитог изасланика, на данашња дан светковине народне. На ову здравицу одговорио је китњастом слаткоречивом беседом госп. Марковић из*сланик Теговог Преосвештенстза иохваљујући лужничане, у име својег властодавца, што су одани синови своје св. православне цркве, што су и данашњом својом многобројношћу у светим храмовима доказали да су достојни златне слободе, коју им је даровао њихов Ослободнлац а у исто време наздрављајући српској школи и учитељима, који су свагда такође искреаи служиоци цркве, и о коЈима гоепод. еиископ свагда води очинску бригу и старање. После ове здравице и отпоздрава прочитао је начелник среска госп. Јеремија Пљевљакушић, пи^мо госп Ник^нора, народу среза лужничког, којим му шаље свој архиплстирски благослов и чвститање. (вади часгитке).