Male novine

стоке и животињских производа 31.000 динара, свиле 29.000 дин., шивене и плетене робе 26.000 дин., ковова (метала) 12.000 дин., Фарбе и лекарија 11.000 дињ, накита 7.000 дин. Остали наши артикли, као што су хартија, дрвенарија, машинерије, и.звозе се у Србију у врло ограниченој количиви тако, да вредност извоза не достиже ни хиљчду динара. Као што се из овога прегледа види, главни артиклинашег извоза у Орбију јесу: баштовански и пољски производи, пића и јестива, и вуна, који укупно чине75% од целог нашег извоза у Краљевину, другим речима, ове три главне групе производа заузимају три четвртине ( 3 Д) целога нашег извоза, а сви остали артикли скупа износе једну четвртину С (^). Приметило се при томе да се извоз наше вуне, сигурнозбог тражње српске Фабрике сукна у Параћину, постепено увећавао, а да је извоз пића и јестива за последње две године (1899. до 1900.) знатно опао. Узрок овој појави биће нешто у томе што се виногради у Србији, који су дуго од Филоксере страдали, последњих година почели нагло да подижу; али, главни је узрок што су баш тих година грчка вина сасвим освојиласрпску пијацу. Наши винарски трговци требало би да имају у виду тај Факт зашто да Грчка сад увози у Србију много више вина но што се извози из Турске, кад смо ми суседи са Краљевином и кад су наша асталска вина боља од грчких. Последње две године (1899. до 1900.) извоз нашег вина спао је на, 65.000 динара, а извоз грчкога порастао је за шест пута! Што се тиче извоза из Србије у Турску у реченом пе-

риоду времена. ту стојимо овако: Стоке и животињских производа извезено је у вредности 730.000 дин., кудеље и лана (ужарице) 420.000 дин., пића и јестива 285.000 дињ, месних производа 111.550 д., баштованских производа 46.000 дин., вуне и длаке 31.000 дин., шивене робе 26.000 дињ, камена и стакларије 18.000 дин. Еао што из овога прегледа видимо, главни предмети извоза из Србије у Турску јесу на првом месту стока и њени производи, а за тим долази ужарија, па пиће на трећем месту. Ове три групе поизвода чине 80 од сто или четири петине од целога српског извоза. Српска ужарија је на гласу. и она је осигурала себи проходњу на нашим пијацама. Тако исто, и српска шљивовица, чиста од шпиртуље, и српско пиво -— за сад смао Јагодинско — задобива све више потраживача. ТЛивена роба везови — и ако није важан српски извоз ипак се вредност њена постепено повишава. Као што се види, главни предмет извоза из Србије у Турску јесте стока и сточни производи. Под ову групу има се разумети нарочито ситна стока и кашкаваљ. За крупну стоку, због ветеринарске конвенције, која постоји изме^у Србије и Аустро-Угарске, граница је наша затворена те се ова стока нити код нас увози нити у Србију извози. У интересу трговине обе суседне државе желети би било да Србија и са нашем Царевином закључи ветеринарску конвенцију, како би се граница и за крупну стоку отворила. Нови Трговачки Уговор, надамо се, зближиће још више наш трговачки свет са српеким и прошириће још више трговинске односе између две суседне земље, што ће бити од

кориети и за трговда. и за произвођача. и за државу. И 3 Н А Р 0 Д А Осуђени за убиство. Поднаредници музиканти Гаврило Секулић и Јован Томић, из Књажевца, пре кратког времена убили су ноћу у близини саме пешад. касарне наредника музиканта Љубомира Максимовића. Повод извршењу овог убиства био је тај, што је наредник Максимовић рђаво поступао с поднаредницима. То их је нагонило на освету, те се договоре, сачекају га кад се из вароши ноћу враћао. те да га мало истуку. Спреме мотке, сакрију се испод ћуприје, па кад је мимо њих Максимовић прошао, поднаред. Секулић удари га мотком двапут по глави и нанесе му неколике смртоносне повреде, услед којих је на месту мртав остао. И поднаредник Томић, после ударца Секулићева, ударио је јаднога Максимовића, који је од прве повреде већ био пао. Поднаредници Секулић и Томић учинили су кривицу у повреди старешинства, која се по војном казненом закону казни смрћу. Али морав. див. војни суд, признавши им више олакшавних околности. осудио је Секулића на двадесет година а Томића на десет година робије. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Српска гимназија у У,ариграду. У цариградској ерпсксј гимназији завршени су 12. о. м. испити зрелости. Од двадесет пријављених ученика дванаесторици је призната зрелост, шесгорица треба да понове испит из једног предмета после три месеца, а двојица су' одбијени на годину дана.

После три дана навршена је школска година раздавањем диплома и читањем оцена. Тога дана почаствовали су школу својом посетом српски поеланик ђенерал г. С. Грујић. ерпски војни изасланик потпуковник г. Л>уба Лешјанин, саветник српског посланства г* Јов. Ф. Христић. и архимандрит г. Јоаникије Гугшевић, који је читао благодарење.

ТЕЛЕГРАМИ (од 23. јуна) Цариград. Посланиди руски и Француски саветовали су Порту да изравна познати догађај у Серезу. Порта је изјавила да ће дати одговор дипломатском а г е н т у Гешову. Руски посланик Зиновјев тражио је од Порте да одреди комиеију за оцену још незадовољних захтева руских поданика из последњега рата. Лондон. „Тајмс" бележи вест да ће лорд Солзбери одступити. Лични секретар Солзберијев, Магдоналд, који је четрнаест година био у његовој служби, наименован је за шеФа министарства грађевина. Исти лист мисли да ће Солзбери мучно сад узимати другог личног секретара. Лондон. На „Тајмсову" вест о одступању Солзберијеву примећује „Вестминстер Газета" да ће по жељи консервативне сгранке за првог минисгра бити наименован садашњи званични вођ исте странке у доњем дому, Артур БалФур. Чемберлен ће остати министар колонија. Неке старије људе у министарству замениће млађе снаге. Лавав. Како из Познања јављају, црквени надзорни одбор у Маријенбургу тражи судским путем од пруске владе да врати маријенбуршку дворску капелу, коју је незаконито присвојила. Тужба се ослања на докЈменат пруеке владе, издат после прве деобе Пољске.

КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта

34 (НАСТАВАк) У почетку је мени и Иаабели саопштавала своја подозрења о докто ру, али кад је видела како смо ми према томе предмету равнодушне, она ]е нашла пријатељске сабеееднике у нареднику и његовој жени, с којима се брзо спријатељила. У" прво време наредник ју је слушао расејано. налазећи да сваки човек може примати кога хоће и да у томе нема ничег за осуду. Али кад му је Моли рекла да доктор говори са својим посетиоцима на некаквом страном језику, по свој прилици на француском, он наоштри уши. Тада је Енглеска ратовала с Француском и наредник је у родољубивом смсру решио да саана, што се Французи скупљају у доктора,

ако су то доиста били Французи. Први пут је у животу он узео на се улогу шпијуна, али из благородних побуда, ма да се овима придруживала и нада да ако успе да открије што озбиљно, да би му то могло прибавити официрски чин. — Главно је, — говорио је он Моли, — да се еастави план рада и ! да се изврши правилна опсада. Жи-' вот докторов уређен је по часовима:' одлази на ручак у два часа и враћа се кући у шест. Ја ћу набавити ] кључ који отвара све браве, и кад ј доктор сутра пође на ручак, онда; ћу извршити прво рекогносцирање,; Тако је и урадио, пошто је кај пре из обазривости замолио Моли да аакључа спољна врата. Пошто ј је прегледао сву собу докторову и у њој нишга није нашао сумњиво, наредник се вратио Моли. — За први пут јб доста, — рече, | — сад можемо отворити врата. пај

нека доктор иаволи кад му год буде воља, Али је наредник у докторовој соби морао ипак видети што шта интересно, јер је у нашој кухињи, која јебила до те собе, одбројао неколике кораке од задњег угла, вдерао тадете и извадио неколико цигаља из зида. Кад се његова рука дотакла тапета суседне собе, он је обазриво на тапету начинио неколико мале неприметне рупице. — Е сад, Моли, могу чути све што се говори у докторовој соби, Дању ћу цигље враћати на своје место у зиду, а ви их застрите чиме или заклоните каквим посуђем, а у вече кад се скупе докторови гости, ја ћу ааузети место на својој посматраоници. Све је то било извршено, и чим су у девет часова дошли докторови пријатељи, четворица или иеторица,

наредник ]е заузео сво]у посматралачлу тачку. — Истина. Моли, — прошапута он после кратког времека, — они говоре Француски. Добро је што разумем тај језик, Он се поново наже тапету и сав се претвори у ухо. — Мсли, — рече он понсво, то су највећи равбојници. Они су издајници. завереници, и... Он ућута и до једанаест часова није се одмицао од зида. А кад је доктор испратио своје госте кроз хапију од врта, наредник опет доведе еве у ред у кухињи и оде кући, веома забринут и не говорећи ни речи Мо.ш. Сутра дан опет је изгледао забринут, — Мсли, — рече он, — ни речи а овоме чак ни твојим госпођама, (нАСТАВИћ .е Се)