Male novine

још појачан. Само је тешко замислити да ће Турска, у садашњем свом финансиском положају и у садашњим реформама, које захтевају велике трошкове, моћи да поднесе такве расходе. Њени су извори исцрпени, а не зна се шта ће она радити после уједињења свога дуга (ако се оно изврши), кад већ никаква конверсија неће бити могућна. Једно је несумњиво, да је на Балканском полуострву већ сада сазрела веома озбиљна криза. —^ Ушца из Софије Руси према Србима и Бу= гарима. Одушевљени Маћедонци, с многобројним буктињама, одоше у кнежев дворац, а ја и мој бугарски пријатељ остадосмо у разговору о нашим односима ррема Русији. Интересовао сам се како стари стамбулсвиста мисли сад о Русима и упитам га отворено. — Ти знаш моје мишљење о Русима у опште — поче он. Ми смо о томе на дуго и на широко гово рили. Истина, од тога доба прошло је већ 15 година; многе су се ствари изме ниле, али у главноме ја о Русима и дан данас мислим као што сам и тада мислио. Што се рускога народа тиче, ја га не двојим од мога бугарског народа и желим му свако добро, као себи самом. У осталом, ја сматрам да је руски народ ве лики не само бројно, већ је исто тако велики и по својим народним врлинама и дивним особинама. То је народ коме је намењена велика будућност и који ће у будућности имати велику културну улогу, важну за цело човечанство Он се већ и сада у Азији јавља као културан народ, а у будућности то ће бити још и више. Словенска раса показаће своју величину у Русима. Ја се насмејах на ове речи мога бугарског пријатеља и рекох му, као у шали: — Море, море ! Ти си постао већи русофил и од самога Деда Цанкова! Какву им дивну будућ-

— Е, не велим ]а тако — узе се правдати мој Бугарин. | — Како не велиш, кац отво1 рено кажеш да ће се словенска | величина само у Русима огле■ дати. Ја се ту већ не слажем с ' тобом. Не могу ни Руси све. : Ето ма колико да су велики, они I опет немају свога Краљешћа ■Марка , као ми Срби и ви Бујгари. Јер сад овде у Софији

Дз срдског света

јност проричеш! Цела словенска I грешке према нама другим сло !украси, а чине се и друге припреме јвеличина огледаће се само у I венским народима, јер нас она не да ова забава надмаши све досадашњима! Шта? А ми сви остали ј разуме. ; Ево и сада. Свака част и ње, те да се оправда онај лепи глас Словени подкупус? Ми не бро-! поштовање грофу Ламздорфу. А- у грађанству, по којем ове забаве у јимо ништа и не вредимо ништа! ли дазнаш како моме словенском Учитељкој школи долазе у најотмеуху незгодно звучи чак и само није и најзабавније у Јагодини. Спреиме његово — Ламздорф. Како | ма се разноврсан и занимљив проби то друкчије "звонило, да је 'грам: један нов позоришни комад, ту какав Сабљаров, Пушкаров ј лепе песме и лепа музика; забавне и т. д. Збиља, све ми се чини, продукције између игара и игранка да човек, који носи овако неко , на чистом и глатком поду, без икастрано име, не може никад ра- ква трага од прашине као и увек до зумети нас Бугаре и Србе она- сада. Пушачи и они који пију и једу ко како би нас разумео какав биће и овај пут одвојени у засебном прави, темељни Рус пространом и удешеном локалу, у — Море прођи се, човече, којем ће бити услужена добрим јелом |нашао сам једну књигу, из које тих »темељних" Руса. Ето, Гор- и пићем. јвидим да је Краљевић Марко чаков је носио баш право ибио по мало и Бугарин. Бар стинско руско име, па је нама тако га ваш Стојан М. Попов Србима ипак зато жестоко за| представља*. |горчао! —- приметим ја. Мој бугарски сабеседник виде — А нама Бугарима зар није? Опет одговара. Новасадски „Брагде се ја шалим, с тога про-:Није ли он на Берлинском кон ник" пише: „Врли хрватски родољуб дужи даље. ;гресу разрушио наше снове о Отјепан Радик — ка-о што нам из — Тако сам о руском народу | Великој Бугарској од мора до Загреба јављају - прекужио је завазда мислио и због тога сам с Јмора!... твор, на који је услед септембарских мојим неким пријатељима чешће! — Знам ! За вас Бугаре нема Д° 1с1 ђ а Ј л оио °суђен. 1<> је исти Ра и спорове водио. Али за ме јејлепшега и милијег имена од Дић, који Је при покорима у Загребу друго руски народ, а сасвим н Игњатијева, и да је место гро- одвраћао светину, што је напала на што друго руска државна власт :ф а ЛаМЗДорфа дошао гроф Игња- Србе, па је рекао. Ако ћете кога на и руска дипломација. Ту, утим :*ијев — сад би можда и ти био падати а ви нападајте оне тамо на горњим слојевима већ не влада ' м еђу онима што мало час про- железници. о Је исти ади коЈИЈе више руски дух народни. Тусе^несоше овуда буктиње. Него да пред судом у Загребу рекао: Ја нисам увукла немштина и ту њен дух ! оставимо то, шта би ко од нас приЈатељ Орба, то може оити Маџар, господари. С тога руска дипло ^волео, већ дед ми реци, шта ти Нема Ч' Ј а нисам пријатељ Срба Јер ' л .„„„ т „ тт Лпака Р\7Т*гг гпетта1\/ Ј а сам ИСТО, ШТО И .СрОИН. СТЈепаН мацита и гради овако тешке по- мислиш како орава 1 уси 1Ј1еда]у ■> на Бугарску и Србију ? Да ли Радић тек што се ослободио затвора, *) Књига, о којој је овде реч, и- нас они гледају једнаким очима нан «во има другу неирилику. 31. јазашла је у Софији у почетку 1901. и да ли нам спремају једнаку ; н У а Р а т - г - оиће му коначна расправа год. под насловом Крали-Марко, а будућност, или њина дипломаци-ј п Р е Д К Р- еудбеним столом у Митрописац јој је познати бугарски књи- ја гради разлику између Срба \ ВИ[1 . И - Лане ја путовао исти Ради на жевник Стојан М. Попођ. Ту је г > Бугара? Ето где бих ја же-: земунској железничкој прузи. Међу Попов, по угледу на народне песме, лео чути твоје искрено миш- ј Земуном и Батајницом оелови 1а кон , „ „ ! дуктер маџарски да му покаже карту. а на основу материЈала, прибраног у љење. -," Ј ^ ^ г « гтптпптрт! глрц ^Радић не хтеде показати карту, Јер великим зборницима народних умо- Мо] оугарски при]атељ рече | А м г Ј ' г творина, што их издаје бугарско ми- Да ће ми искрено казати шта у | на земљишту Троједнице нема места нистарство просвете, спевао велику том погледу мисли. Но то ћемо ј ма ђ а Р°к° м говору °Д стране кондук епску поему, где се у петнаест пе- изнети у идућем броју. сама опева цео живот Краљевића ; „„„„

Из народа

Марка и сва његова јуначка дела.: По себи се разуме, да се Краљевић; Марко свуда опева као бугарски на- родни јунак. Сама књига почиње се : У Јагодинској учнтељској школи чине наводом српске песме, у којој се вели: се журно припреме за велику забаву „Свака земља хвали господара на Сретење, 2 Фебруара о. год; у Сењ бијели — Сењанин Ивана, вече, која се даје у корист друштва Бугарија — Краљевића Марка ученика најстаријег разреда за путоУнгарија — Сибињанин Јанка вање по српским крајевима, по сврСрбијанци —• Милош Обилића!" шетку школовања, у јуну ове год. 0 овој књизи ми ћемо опширније Позоришна се бина изнова декорише,

!тера. Радић пријави истога кондукрера. Кр. државно одветништво у Митровици оптужи Радића. Не сумњамо да ће коначна расправа 31. јануара у Митровици изазвати велико

проговорити на другом месту.

| интересовање и од сгране Срба, а осојбито од стране српских правника". Доктор богословијв. Супленат српске православне богословије у Рељеву Томо ГТоповић положио је 3. о. м. у богословском факултету универзитета у Черновицу докторат православне богословије Ово је први у пространој се сали намештају нови' доктор православне богословије међ

Дневник Паје Дољског од А. АпухЋина (4) За младости сам, чини ми се, био у њу и заљубљен ; али бих на ово можда до сада и заборавио, кад ме она на то не би потсећала овда онда почињући обично говор: Уоив дш ш' ауег ип(: ашбе.... Бићемо једних година ; али се прошле године по њеним речима показало, да сам за пет година старији од ње. Био сам јој ручни девер кад се удала за ђенерала Куњишчева за кога се ни тада није могло рећи .да је млад. Умро је на шест година после своје свадбе, а оставио јој је кућу у Срђиној улици у којој зими станује, и

пољско добро до Рјарања на коме се обично лети бави. Сада је прилично једра, здрава плавуша, врло добро одржана, не само према својим правим него и према својим замишљеним годинама. Није глупа, али би изгледала много паметнија да јој није њене расејаности. Пажљиво прати све што се ново појави у књижевности, а »Кеуае с!еб с1еих МопсЈеб« чита од краја до краја и дуго промишља о ономе што прочита, те по њеном говору могу тачно погодити, који јој је састав на реду. Једном при ручку повела се реч о неко] новој француској глумици, док она на једаред прекиде разговор, па ће ми онако из небуха рећи : »Баш је, Павле, она византијска царица Зоа била нека ретка жена !< Други пут запита Кољу Кунишчева, удаљеног ро-

ђака свога умрлог мужа који је обично код ње проводио школски одмор као ђак јункерске школе : „Како мислите, Никола, о положају Фелаха у Мисиру ?" А овај уместо одговара само протресе својим мамузама. Скоро сваки дан виђам Мару Петровну. Понајвише ме спопада чамау њеноме друштву; али ме ипак нешто привлачи те идем к њој као у какво тихо, заклоњено пристаниште. Пробавимо који пут цело вече заједно, говоримо о поезији и љубави, или се кога сити изоговарамо. Она воли музику и радо свира најодабраније музичке саставе; али их изводи с необичним заносом и развлачи у толикој мери, да се једва могу разазнати; а кадшто уплете у своју отпочету свирку разне одељке од разних музичара који би јој тада пред

очима залебдели. Кад би је пак нека особита туга савладала, лаћала би се обично »С1осће8 <1и Монав^еге;« а ја бих тада при првим звуцима овога музичког састава понајлак задремао Мара Петровна зна само за платонску љубав. Баш прошле године десило јој се с помену• тим Кољом Кунишчевим нешто необично. Кад је постао официр уз њега се прилепила нека бабускера; а Мара га је Петровна једнако призивала приређујући њему у част забавне вечери и ако сама није много марила за велике свечаности. Тада сам се и ја због ње радовао, што ми се чинило да се и она једном до ушију зацопала, пошто је кроз цео свој век једнако о љубави лудовала. (наставиће се.)