Male novine

пет по ваздан седи залудан!... А шта тек да рекнемо о Глупом Августу? Та он ће јадник „опцерунг" добити, ако што пре не постане министар, па ма то било и министар у пустом селу, тек само нека се и он једанпут назове екселенција! Тако леп човек, а још ни једанпут није био министар ! Јазук, јазук! С тога, »народе снаго", немој се ти замлаћивати, већ се протреси и запни добро уз брдо, да једном и ове „Одјекове« тарнице извучеш на министарске позиције. Извлачио си толике друге: Пашића, Велимировића, Вујића, и кога већ ниси. Па извучи једном и Глупога Августа са његовим друштвом, бар нек се зна да и Србија једном има једнога лепог министра! Дакле, запни уз брдо, народе снаго !... Јкг леека И МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ Говорећи о тешкоћама, које Енглеска има с Бурима, нарочито од кад су Бури предали Чемберлену адресу, у којој енергично протестују против по ступања енглеске владе, петроградске „ Новости " веле даље: Енглеска се сад налази у веома чудном положају. Министарство Балфурово нашло се очи у очи с источним питињем и не зна којој страни да приђе. По своме саставу и тенденцијама, то министарство нагиње традиционалној политици покојнога лорда Биконсфилда, али оно у исти мах увиђа и дубоку разлику између епохе с крајем седамдесетих и с почетком осамдесетихгодина прошлога столећа и садашњега времена. Тада је Русија била сасвим усамљена, није имала ни пријатеља ни савазника. А сад се у својој политици на Балканском полу острву Русија наслања не само на своју савезницу Француску, но и на Аустрију, своју некадашњу супарницу. Ових дана

Днсвник Иајс Дољског од А. АпухЂина (17) Тек што сам са својим познаницима ступио у разговор, а наједаред се преда мном појави Лида држећи у руци некакву црвену капу од хартије. — Соња Козељска, отпоче она оборивши главу и враголасто ме мерећи испод ока, Соња Козељска вели, не смем вам метнути ову капицу, а ја јој рекох да смем. Ви се ваљда не бисте наљутили? — Ни у колико не бих, кад то вама чини задовољство. — Видите како сте ви добри, тетка је зацело имала право... Али ипак нећу то учинити: то

обнародована »жута књига" у Паризу о маћедонском питању учинила је у Лондону јак утисак. Британски политичари и публицисти саветују енглеској влади да се не меша у маћедонско питање и да остави Русији, Француској и Русији да оне саме реше ту тешку задаћу. Да ли ће енглеска влада послушати те савете не зна се, али има знакова да она не рачуна много на готовост Портину да прими предложене јој реформе. А може ли се дозволити, да се судбина источнога питања реши без учешћа Енглеске ? Таква се претпоставка никако не слаже с целом прошлошћу Велике британије. У Лондону као да очекују какав ће ресултат имати захтев, који поменуте три државе ставе Турској. Према томе ће се одредити и политика Енглеске у маћедонском питању. Валканијв МаБедонско питаве. Говорећи о маћедонском питању бечки »Цајт" напомиње како чак ни немачки листови не могу а да не признају озбиљност стања на Балканском полуострву, па онда наставља : . Међу тим Турска „реформише". Изванредан и уз то комичан призор, у голико комичнији што је изазват демонстративним балканским путовањем грофа Ламздорфа! Као што смо и прОрекли. одмах после познатог саопштења руске владе, Турска показује да нема ни воље ни снаге да учини крај револуционарном покрету у Маћедо нији целисходним реформама. Реформе, које је Порта објавила, већ сада се показују као погоршано издање ранијих отоманских успављујућих фокуса, којима се Порта надаладапревари јевропску дипломатију. Од свега је тога само једно јасно: турске „реформе" неће помоћи умирењу Балканског полуострва. Па шта онда? То остаје и по свој прилици ће остати отворено питање, јер јевропска дипломатија, а најпре Русија, не сме брзим сазивањем јевропске конференције да реши неопходне мере преби било неучтиво, а после и госпођица Таке би ме карала. — Ко је то — госпођица Таке? — Шта, зар ви не познајете госпођицу Таке? То је моја наставница, она је врло строга. Боље ће бити да вам донесем сладоледа. — Хвала вам, лекар ми је забранио да једем сладолед. Лекар се мало замисли па рече: — Не мари, преда мном можете јести. Лида отрча за сладолед, па на велику радост омладине метну себи на главу црвену лудачку капу коју је из учтивости звала капицом. — Лидија Лвовна, рекох примајући од ње тањирић с црвеном течношћу која је негда била залеђена. Ви ме вечерас врло издашно частите, те ћу и ја

дохране те да се с једне стране може Маћедонија истински реформисати а с друге да се избегне општи устанак. Дипломати сад траће скупоцено време у преговорима, изменама нота, састанцима и томе подобно, док се међу тим пролеће приближило, маћедонске чете оживљују а Маћедонци се, знајући да ће их Русија потпомоћи, не боје да ће бити остављени као Јермени. Садашње стање балканског питања и нехотице изазива сумњу, да су у дипломатским круговима изгубили сваку наду у реформаторску способност Турске и и већ сада се оцењују доцније по следице. У осталом, докле иде аустро-руски споразум ? То свакојако за сада не знају ни гроф Голуховски, ни гроф Ламздорф«.

ТЕЛЕГРАМИ (4. Фебруар) Маћедонско питање Цариград. Више но последња бугарска уверавања, Порту су умириле разне посредне и непосредне ограде и изјаве румунске, грчке и српске владе о евентуалном повлашћивању бугареког елемента на рачун њихових сународника, као и изјаве о ремећењу равнотеже на Балканском полуострву. Потра сматра да је мир за ову годину обезбеђен, због чега живо ради на извођењу финансиских планова. Она сада мирније очекује аустро-угарско-руске кораке но до сада, јер је у том поглелу добила умирљиве извештаје. Цариград Сад као да постаје живља револуционарна делатност бугарског комитета у једренском вилајету, који је до сада ретко давао знаке живота. Из Једрена јављају, да се пре неколико дана појавила једна бугарска чета од 12 људи у селу Мурачину (северно од Једрена), сазвала бугарске сељаке и приморала их да се закуну, да ће приступити комитету и потпомагати његов рад. Даље је један мурачински сељак наименован за секретара, који би скупљао недељне прилоге за комитет. И у Трноваџику било је слично глобљење и претња становницима од стране комитета. Услед тога су турске грађанске и војничке власти предузеле строже мере за чување села у пограничним областима.

имати права да вам понудим посластица. Коју ви највише волите ? — Ону ружичасту. У ружичастој хаљини, с ружичастом капом на глави и зажареним образима и сама је изгледала као ружичаст цвет или каква ружичаста посластица. Око десет и по часова разграбљени су поклони са божићног дрвета, мала су деца однесена кући на спавање а велика су почела играти. Играње је непрекидно трајало са живом преданошћу, те овом приликом ни сама Мара Петровна није могла рећи да јој је гостима дуго време. И ја сам с Лидом две игре одиграо, а она ми је тада рекла: — Знате, ви играте врло добро, много боље него сви младићи... осим Мише.

СпФИЈа. Бугарска је влада окружницом саопштила силама о мерама, које је предузела против маћедооских комитета. Цариград. У близини Пећи држан је арнаутски скуп против рефорама. Арнаути прете да опседну Поћ. СоФИЈа. Ђенерал Цончев поново је интерниран у Дренову. Други похапшени Маћедонци одведени су у унутрашњост. Ономадашњи софиски митинг за протест против растурања комитета прошао је мирно. Маћедонци плакатима позивају посланике да протестују против незаконитих хапшења. Италија и Балкан Рим. Одговарајући наједно питање посланика Цирменија, државни секретар за спољне поскове Бацели изјавио је у скупштини, да влада сагласно својим изјавама у другим приликама и према захтевима земаљских животних интереса, никад није престала најпажљивије пратити догађаје на Балканском полуострву и бити у додиру с другим заинтересованим владама, нарочито савезним. Италија ради увек у духу двогубог циља : поправка прилика хришћанског становништва јевропске Турске и одржање земљишног 51а1и5 ^ио. Аустро-Угарска и Италија одавно су увиделе, да се заштита дотичних интереса састоји у одржању в1а1и5 цио. Јасно је да се та заштита мора састојати управо у томе, да се избегне те да се садашња равнотежа на Истоку не поремети у корист једнога а на штету другога Италија није пропустила да у згодном тренутку одвраћа од револуционарних покрета, који би могли бити опасни, и у том погледу радила је заједнички с осталим силама. Али у исти мах Италија није заборавила саветовати Порти највећу умереност у њеној одбрани и брзу примену административних рефорама, које би становништву могле дати правичнију и напреднију владу. У том слислу је радио цариградски поланик Маластина и кад је према Принетијевим упуствима 2. децембра 1902. г. п. н. изјавио Тефик паши, да султанове мере могу само тада имати дејства, ако одговарају захтевима положаја и ако их царске власти изводе брижљиво и подједнако у јевропским вилајетима он је само наставио давно започето давање пријатељских саве— Зашто ме вређате, Лидија Лвовна? Зар сам ја старац? — Не, старац нисте, али сте свакако већ зашли у године... — Докажите ми да не мислите да сам остарео, па одиграјте са мном још једну игру. Још ми Лида ништа и не одговори, а гадном се лекару прохте умешати се у наш разговор. — Е, пријатељу, боље ће бити да се махнете тога задовољства, већ гледајте да што пре отидете својој кући. Не смете више ни играти ни јести. Тој сам се наредби плашљиво противио, али је лекар остао неумољив. — Погледајте се само у огледалу... Како изгледате? Морао сам га послушати. (Наставиће се).