Male novine

Има православних и егзархиста; први зависе од васељенског (грчког) патријарха, а други од егзархата (бугарског). Пошто су источне цркве једновремено ор ганизације религиозне и националне, то отоманске Србе бележе у турским статистикама час као

родност" било би то исто, штодине. Пројекте проучиће нарочита и да у религиозну државу про-»мисија састављена од наших најви-

дре појам светске државе....

Цз народа

:нијих зналаца и естетичара. Прва 1града 1 - 200 дин. Друга награда 800 1н. Награђени пројекти својина су ^борова, остали вратиће се о трошку зог одбора, зашто треба накнадно

,-х-јг р ,ким статистикама час као Споменик Шумадинцима. Одбор ослати ад Р ес У" Израда споме,,ика ппГм^ Тп С мГ °п- 7гаре ' ГЛеДаЈућИ заподизањеспоменикакрагујевачким ст У пиће се П0 Д Н0СИ °ЦУ на Ј бољег према томе којој _ цркви прина- днн изгинулим у устан-Р°Ј екта сам0 ако њеГ0В6 ЦеН ® И У " 3\Л ЛИ Патри;,арху Т еГ "|цима и ратовима у XIX веку жели лови б У д У ПОВОЉНИ " зарху. Али их никад не бележе^ ^ подигне споменик у Крагујевцу. као Орбе, јер нема српске цр- Ј 1 у}

ц Р -| 3а споменик намењена је сума 40.000 Из свпског света кве, ма да они говоре српски и дан _ Споменик треба да буде од брон / АО хоће да су Срои. И та недоту- Јзе на каменом подножју фигура на павност отоманског закона До-; спомен еба да б ешак ш води Србе сасвим неправедно у . м * . .. 1 " Ј »мадинац (један од она два типа кој ^ (повпжев) воложаЈ, Јер службево ј се н>ходе ва „„ ој слици Та . Орбв ве поетоЈе у МаћецониЈи, ковски танак . одПф Јоваиовића док овв хоће в вма ЈУ право. од Танаска РаЈика) _ 0дело да тамо постоје. А за то има 1

два пута, али је један немогућ, а други Ј*е веома тежак „Србија би могла тражити да се створи срнска народна црква. Али нема никакве наде да то по стигне. То је питање већ било покретано, али је наилазило на несавладљиве сметње. Васељенска патриЈ *аршија протестовала ј *е против нове деобе, која би ј'ош умањила његову духовну власт. Из политичких разлога Ру сиЈ *а се придружила протесту па тријаршије. Вугарска је суревњиво бранила своЈ *е преимућство. И, наЈ'зад, видећи колико је ег-

спрема треба да буде она из наших ратова за независност Србије (шајкача, шињел, опанци, сељачка торба на леђима, фишеклија на опасачу,

Српока читаоница у Новом Оаду. Одјор српске читаонице у Новом Саду ;13вао је за 30 марта ванредну главу скупштину, пред коју ће се изети два важна предлога, и то предог о подизању читаоничког дома, предлог о установљењу славз чиаоничке. Обадва су предлога образожена. За оснивање дома употреиће се чланарина чланова оснивача,

тикзица за воду пушка пибодуша.)' • • ». Пг>тгпмло,- ,, * ■°Ј а се до сад ни]е плаћала, а износи положаЈ и радња фигуре као и хоћр : ЛИ ср тгпттаоот X ' 00 К ! аа ТИМ ДОбрОВОЉНИ ПрИЛОЗИ ли се додавати каква фигура другог * и п^тта , ;>Д различитих зобава, а скупљаће реда, оставља се слободном избору 4гт *:е и прилози у ковчежићима у чиуметниковом. На пољима подножја да\ п л, 7 ,т,, „ „ . 1 д ;-аиници и помоћу блокова. СаставиОУДУ у рељефу изватне најважније 1 , , , гп „„„ Ј Ј јле се и посебан одбор госпоћа, госцене из устанка и ратова у којима! . пи си млтатто ™ споћица и господе, који ће радити ои си имале да глорификују славна ' . лела крагујевачких Шумадинац Нг,о Р" Т °" е ' 3аМИСа0 ° Ва Т°Ј° Л °™' Танаско Рај„ к ј„ а топу ц ј ^Јер ке иитаонички дом »оћи бити праг ,„ ... т " јво друштвено огњигпте новосадских Срба. У предлогу о друштвеној слави

Шумадинаца на Горички редут *код'

Ниша. Долазак Шумадијске коњице!

на Косово код цркве Грачанице и

ј није се одбор могао сложити. Проф. Остојић предлагао је за славу

слов.

Д аље - На Једном пољу треба т- л* Па СР \ апостоле Ћирила и МетодиЈа, а други Д се престави оружна фабрика у ^ к т> ћ"пстмоп„„ „ г „„— ... " ј су предлагали св. Ђурђа или св. Ва-

на ; изливени топови и рађене пуш- {

"Штини да она оира. ДКН друпггвепо

ке. Уметници могу заменити ове сцене

; славе прославиће се сваке године по

другима сличнима, наравно само о-1

стално утврђеном програму, освеће-

зархат оЈачао напредак Бугара, Турска се одупрла стварању нове 3!^^^ ***IВелнког. Оставл.ено Ј._ скуи канске државе. Не надаЈ *ући се да ће постићи стварање народне српске цркве, Србија се задовољава постављањем епискона у таким од старина срнским крајевима, као што су Скопље и Призрен ИсториЈ - а постављања Фирмилијанова у Скопљу доказује с каквим тешкоћама Србија постиже свој" циљ. ,.Друго срество коме би Србиј'а

њем водице, свечаним говором, сеснованим на историскоЈ истини. Про-; , ' . ! чењем колача, и вечерњом забавом. Јект треба да Је израђен пластички ј и да је висок 0'80 м. Рељефи на! Преминуо. У Мостару је 20. о. м. подножју могу бити нацртани. Уз > вече "Р е минуо Милан Радовић, пластички пројекат да буде и писмено главни сарадник и савласник мостаробјашњење, ако би оно било потреб- ског »Српског Вјесника у 30 години но зарад бољег разумевања уметни-. живота > после кратке и тешке болекове замисли; а тако исто и предра- СТИ- '^ ок * Милан је био добар Србин, јчунска цена, рок и услови за изра

вредан и заузимљив за опште српмогла прибећи, састоЈ - и се у зах-јду споменика. Подножје да буде од ске на Р°Д не ствари, те је Српство у теву, да се рубрика „народност" ј камена вађеног у Србији. Име про- Мостару претрпело велики губитак. уведе у грађански закон отоман-ј јектанта да буде у запечаћеној ку-1 ° Г Да му ду шу П Р 0СТИ ' верти са уобичајеним знацима за I ^ распознавање ком пројекту припадаЈ |43 13с1 Л држава. у кој'ој " се апсолутно не Отвориће се куверта само оних про | признају извесни појмови. Унети јеката којим се досуди награда. Рок' „Фооовим Еовинама" јављају из А у отомански закон рубрику „на-' за подношај пројекта 1 октобра ове тине, да маћедонски Бугари зидари

л. ске империје. То би било веома лако, да Турска ниЈ*е религиозна

П0ДЛИСТАК

Једко Дророчакство (историсни роман из српске прошлости) књига II. (62) 17. „Владалац путује — Снупштина дејствује"! Као год што је кнез Александар Карађорђевић грађен одговорним за сва недела својих чиновника, исто тако и митроиолит Петар био је оптуживан за све погрешке које је чинило његово подручно свештенство. Још 12 Јануара у Скупштини је поменуто име митрополита Петра, и већ та ирва напомена зло је слутила, јер се о митрополиту говорило с мржњом и јеткошћу.

13. Јануара митрополиту до ђоше неки протојереји, који му донесоше глас, да се у Скупштини спрема напад противу њега,' и да ће неки посланици поднети формалну тужбу. Овај глас веома је узнемирио митрополита Петра. Он се одмах обуче и упути се у књажев конак. Ту, у двору књажевом, митрополит нађе књажевског намесника, Стевчу Мијајловића, и његовога секретара Грујића. Отпочеше саветовањаи договарања шта да се ради? Митрополит је био врло узбуђен и није се могао ни на шта одлучити. Сваки час је мењао своја решења. Час је одлучивао да иде одмах право у Скупштину и да се ту пред њом правда, а час је опет напуштао сва та решења и планирао друга. Најзад он се обрати Грујићу с молбом:

— Драги г. Грујићу, ви једини можете овде помоћи, Ја бих ишао, говорио бих сам у Скупштини и уверен сам да бих се оправдао. Али ја то не могу издржати; веома сам. узбуђен, и та моја узбуђеност покварила би целу ствар. Господина Књажевском Намесника не могу да трудим, а он не би могао ни извести ствар како то можете Ви. Зато Вас молим, да ви узмете ту ствар на се, да одете у Скупштину и да подејствујете бар то толико, да се ствар за данас одложи и да се не потеже у Скупштини. Та за Бога, сутра је Св. Сава. Реците им да ми не загорчују тај свети празник, када то ничим нисам заслужио Склоните их, драги г. Грујићу, да ме оставе на миру бар до сутра, а ја ћу колико вечерас поднети оставку. Ја видим да

и дрводеље, који живе у Грчкој, развијају енергичну пронаганду у Грчкој, скупљају новац, набављају оружје и спремају све да преко грчке границе првђу у Маћедонију. Северни део Тесалије, нарочито градови Трикала и Лариса, који су на самој турској граници, препуни су таких Бугараша, који су обилно снабдевени пушкама, метцима и динамитом. Грчка влада, која тек што се поново спријатељила с Турском, труди се да стане на пут прелажењу чета, па је наредила административним и војним властима да употребе најенергичније мере те да спрече прелажење границе.

Из бела света Интереона демонстрација. У Букурешту се спрема интересна демонстрација. Румунски министар је наиме не давно поднео законски предлог о новим општинским прирезима, и у њему се садржи и једна тачка, која наређује, да бициклисте двадесет франака плаћају годишње на своје точкове. Против тога сад протестују бициклисте и решили су, да то протес^овање изведу пред парламемтом једнога дана ове недеље. Њих пет до шест стотина усешће на своје точкове, и тако у поворци ће отићи министру да га замоле, да остави бициклисте на миру. Занимљиви по ход имаће без сумње велику публику.

ТЕЛЕГРАМИ " (26\ Март) Маћедонско птан.с -.ариград У Јилдизу и на Порти су веома умирени одговором маџарског министра председника Села на ин^ернелацију о држању Аустро Угарске према догађајима на Балкану. Цариград. Службено је објављено, да је потпуковник Тефик постављен за привременог кајмакама у округу охридском у битољском вилајету, Одступање Штадлерово Ооек. .Јединство" је добило из Рима бајаги из поуздана извора саопштење, да је одступање сарајевског надбискупа Штадлера свршена ствар. Штадлер ће за који месец бити позван у Рим и лу ће бити постављен

мени овде нема даља опстанка. Али нека ме бар не стамоте. То толико могу. Ви ћете у томе најлакше успети, само ако хтеднете. Грујић је саслушао молбу митрополитову, али њему је било тешко да се прими тога посла. На наваљивање митрополитово он је одговорио: — Све је онако како ви велите, преосвештенство, само што ви претерујете мој'у моћ код Скупштине. И поред најбоље моје воље мучно да ћу ја моћи ишта да учиним за вас. Наши људи у тим стварима врло су тврдоглави. Они ту имају своје погледе и кад се једном на нешто одлуче — тешко их је од тога одвратити. Ја то знам из личнога искуства. (Наставиће се.)