Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

Игриште Дид-Ладо, татарско пљачкање и робљење.

Беше тихо, ведро летње вече, а близу села Карачарова, на брегу реке Оке, на зеленој ливади, која се звала „девојачко поље“, играло је коло: у колу беху девојке и момчад...

Ово је било у лето 1376 год. У то давно минуло време, народне игре биле су исте такве, као што су и дан-дањи у многим скривеним и удаљеним крајевима руске земље, — но с том разликом, што се тада те игре свршаваху са много више церемонија, и све је то изгледало, као нешто религијозно — свечано. Ако би ко одступио од овог старог обичаја, држало се — не само за неприкладно већ и грешни у овим играма, као и у обичајима, којима су оне пропраћане, па и у самом начину певања, живљаше још потпуно онај старински обичај, кад су момци сами свршавали брачне договоре, од водећи девојке са тих игришта својим кућама; кад су се молили укаком наелону или кошари богу и богињи берићета; кад су певали песме: Перуну, Дид-Лади, и Дажбогу.' За ове религиозне игре, знала су се нарочита места — у сваком селу и вароши. Већим делом та места беху ливаде, близу какве реке, и зваху се „девојачко поље;“ а оваково поље имало је свако село, и свака варош.

1 Имена славенских богова у доба многобоштва. 1%