Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

1

П 5 Арапша царевић и пораз Руса код реке Пјане.

Стари Рогволдо, који још добро чамћаше царовања, Узбека над Русијом, имао је право што је говорио, да је под пређашњим татарским царевима — далеко боље и лакше било живети народу руском, него сад под царем Мамајем. Све је ово видео и испитао сам стари Рогволда. Татари, а још мање њихови цареви, никада се нису машили у послове својих покорених вазала и своје раје; нити су хтели да знају шта раде тамо у Русији велики и мали кнежеви у својим засебним кнежинама. Татарски цареви стараху се једино о томе: да се руски кнежеви сваке године тачно, у одређено време јаве код светлог Хана, да му се поклоне, и донесу уречени и одређени данак. Зло, ако би који од кнежева заборавијо своју дужност — јавити се тачно на уречено време пред бесним насилником; тога часа појури крџалијска чета силног цара, она покупи дацију по свом ћефу, почини сваке пакости мирном народу руском. И с тим се цео посао сврши. Но зло растијаше не код царева татарских, већ у недрима саме руске земље. Царска, власт, коју видеше руски кнежеви код татарских владара поче и њих заносити и заслепљавати ; појави се жеља и код њих, да постану цареви; а то се могло постигнути само на ова два начина; или збрисати све остале засебне кнежеве, опаднувши их код татарског цара, или већим данком подвући се и удобрити, и с тим добити превагу над осталим кнезовима.

И од тог доба, као што спомену стари Рогволдо „поче стењати руска земља и народ.“ Кнежеви руски гложили су се међу собом за уделне кнежевине; гложили су се, ко ће добити повећи комад руске земље, и војеваху таким