Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

18

да њом иду калуђерице,

Као јато црних чавака,

А са њима млади кмет,

И прквењак Иванушка (Иван) Што је рано у јутру,

У сва звона звонио.

— Иди до врага! срђаше се невесели војник на певача...

— Зар и та ти се песма не допада 2 пецкаше га Никита. А оно, ајде ову да ти певам:

У време старца Макара Беше безакоње велико: Калуђерице оком стрељају — Калуђери четују.

— Ако човек што лепо и добро пева, тада се његов анђео-пратилац радује, а ђаво плаче; а кад човек што рђаво пи гадно пева, у то време, заклонивши крилима своје лице, анђео плаче, а ђаво од радости подекакује и пљеска рукама, — тако придиковаше онај стари и побожни војник овим младим ратницима.

А млади војник, тобошарећи по својим уснама прстима, и као у пркос побожном старом војнику, поче још ружнију песму овако:

Са службе к игуменији, Са вечерња у кавану, Сваки дан он пијан, На земљи пијан лежи...

— Ако где год има живе душе, нек се јавља! Дед, доведите поганце Татаре, све ћу их помлатити, — кочочераше се већ са свим пијан један млад Суздалац, па мљујући у дланове, прећаше некоме.