Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.
Овај тешки посао паде у део Димитрију да га изврши. И он га је извршио. Он је први ујединио еву руску земљу у Москви, и од тог доба, Москва је постала средсреда — срце Русије. Ово је највећа заслуга Димитријева. Није Иван Ш!. нити Иван ТУ. ујединио земљу руску, већ Димитрије, — он њу уједини духом. Да не беше тога духовног уједињења, — мучно да би тако скоро следовало политично и државно уједињење,
Како је Димитрију испало за руком, да изврши тако велики и важан посао 2
На врло прост начин: Њему је помогао сам Мамај својом погрешком, — и ова погрешка беше велика — неизгладива. Шређашњи ханови — владаоци руске земље, ни су гонили нити злостављали веру код руског народа; и не само да то нису чинили, већ напротив — давали су руској цркви заштиту бератима, као што смо имали прилике, да у прошлој глави ове наше приповетке видимо такав берат у рукама кијевског, и све Русије митрополита Михаила. Овај берат издат је био од хана Атуљака, а по савету његовог стрица Мамаја. Иовај добри цар наједанпут екотрљи се с престола, а његов даљни потомак Мамај расрдивши се ва Димитрија кнеза московеког, заповеди, да се објави руској земљи од Мамаја ово:
Завладаћу руском земљом, разорићу хришћанске цркве, њихову ћу веру мојом заменити, и заповедићу да се клањају Мухамеду; тамо, где су биле беле цркве. и манастири, подићићу џамије и мунаре.
Само се по себи разуме, да Мамај не прећаше овим само Димитрију, већ је забадао нож у срце сваком Русу, и Карпу, и Сидору, и Митјају, и Мињају, и Рогволоду, и Никити. Кад се чула таква грозна претња, тада све Никите и Добрињке рекоше у себи: „Шалиш се рођаче; не дирај нас и у нашу веру, јер ћемо се другчије рачунати“ !