Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

38

читају у памети... О њему, Димитрију мисле, и о његовим неправдама; мисле о томе, како је он заборавио те сиромахе, и пузи пред Мамајем — молећи га ропски, да му даде берат на велико кнежество... Димитрије баци евој поглед и на св. иконе, али му се учини, да се и та света лица крију од њега и његовог погледа...

Тамо подаље од њега, зачу се тежак и дубок уздах... Неко се тешко бијаше у преи...

За сво време св. литурђије, кнез је био узнемирен и сетан. И чињаше се, као да се он сам у себи исповеда вечитом творцу, за све оно, што је тиштало и мучило његову душу, — за његова дела и недела у минулом животу. Није ли он сатарђио и упропастио Тверске кнежеве 2 Није ли он узео на своју душу крв многих жртава, које платише евојим животом у татарској Орди и престоници, и у Русији г Да ли због његових великих грехова пе пишти и вапије толико робље код бесних Татараг И зар он није узрок, што се хиљадама жртава по степама Кипчака, па и даље непрестанце томи у сужањетву 2

Димитрију приступи од поста и молитве згурени старац — са крстом у руци, и погледа га својим детињим очима, којима једва могаше трептати од старости и изнурености... О Боже мој, како су дубоко продирале те очи старчеве на Димитрија, а још дубље завириле у душу његову! Чињаше се, да су те упале очи виделе све, све што тод је било рђавог, злог и грешног у животу Димитријевом... И небеше могућности да се сакрије од ових добрих, али неумољивих очију, овог живог, неопојаног гроба...

— Оче свети! У страху и прекинутим гласом прозбори велики кнез, и приклони главу своју пред кретом...

— Благодат и благослов Господа нек сиђе на те, кнеже, прошапта слаби и изнемогли старац.