Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

59

Старац благослови внгза. Кнез опет погледа на њега: бледо, као у мртваца лице, седа еребрнаста коса, која мало вираше испод камилавке, бледа рука тако слаба, да једва држаше крет... Где је та сила у том живом мртвацу “7... А кнез дошао, да ту тражи и проси виле, помоћи, и опажаше да је она заиста ту, — у том ев. човеку и крсту који му бејаше у руци. Тај старац, та сила и моћ, беше свети преподобни Сергије — калуђер манастира тројицког.

После службе божије, Сергије позове кнежеве на ручак у трпезарију манастирску. Сиромашно и мрачно изгледаше у трпезарији, исто онако као што је сиромашно и мрачно у шуми, кроз коју су кнежеви оном уском стазицом допутовали. И ручак беше са свим сиромашан, ни најмање не наличаше на кнежевски. Сви су калуђери били у трпезарији, и укупно ручали. Димитрије често је погледао на оног лепог и стаситог монаха који је читао у цркви. Он се сети, да га је видео некада у војсци кнеза Волинског, кад се овај враћао испод Казана кога је умирио. Овоме монаху беше име Пресвет. Његова, и брата му Оелабе храброст, прочула се по свој Москви; они беху чудо од јунаштва. О њиховој снази и јачини причало се нешто налик на баснословне јунаке; московске девојке, бојарке и кнегиње, које су имале прилике да виде само једном ова два лепа јунака, задуго нису могле заборавити њихову лепоту, и дуго се за тим уздисало при спомену имена Пресвета и Ослаба,. Они су били пореклом од знатне и богате породице. Будућност им је била сјајна, јер их очекиваше: слава, почаст, власт, — једном речи, живот пун радости и задовољства. И наједанпут, ова два млада човека одричу се, и блаве, и богатства, и друштва и пријатеља, па се упуте већ нама познатом путањом кроз огромне шуме, и оду Сергију, да га умоле, да их прими у своју свету обитељ. Кад је Сергије видео ова два млада