Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

90

би помишљао, како је он први пут ишао татарском цару Мамају, и тада би се опет сетио, да је нешто заборавио у Москви, што је требало собом узети и понети, — а шта "то беше, никако му на памет не може да дође.

У тај пар код њега не беше ни друга му Владимира, ни Боброка, па му је још теже и несносније било-..

Кад — ал наједанпут издвоји се из татарских коњаника нешто црно и повелико, и креташе се по пољу право руској војеци, и примицаше се све ближе и ближе. Најзад, јасно се могло видети, да ово беше хатлија... У рукама држаше дугачко копље, баца га унапред, па га опет у трку хвата... То беше татарин, огромна људина, — прави голијат. Опет баца копље у ваздух, и опет га у руке дочекује. Најпосле, татарин овај приближи се руској војсци тако близу, да би стрела могла добацити. Коњ тод њим копаше земљу, и чу се да јахач изазивље на мегдан ма кога, да снагу и јунаштво окуша. Он викаше "тако гласно, да се могло лепо чути и разумети...

— Хеј — хајде! Ко ће са мном мегдан поделити!

ходи! ходи!.. Татарин бесомучно виче, а огромним копљем непре-

'"етанце маше и баца га у ваздух...

— Мегданџија Телебеј! мегданџија Телебеј! наједанзлут чуше се гласови у редовима руске војске.

— Против њега нико не сме, нема никога ко би му на мегдан изишао,..

— Он вола преко себе пребаци, ухвативши га за рогове...

— Његово је копље више од 40 ока тешко...

А Телебеј још жешће узвикиваше: „Хајде! ходи амо 2: копљем! ходи!..“

Димитрије погледа-на Бренка, који до њега стајаше и стег држаше; за тим баци поглед по редовима остале