Markov manastir

Ш.

ЖИВОПИС

— Ог. ЛАЗАР МИРКОВИЋ —

!. Циклуси. 1. Велики Вход.

При описивању живописа у унутрашњости цркве обично се полази од олтара, па се прелази на храм, наос, и свршава се с припратом. Код Маркова Манастира морамо одустати од овога реда и поћи за живописцем по великим циклусима, којих има три, и који заузимају три доња појаса фрески око целе цркве унутра. Ови циклуси почињу у олтарској апсиди, тамо где је данас обично горњи престо, и први циклус иде северном страном око целе цркве да се заврши на јужном зиду код олтара, а други и трећи циклус иду од олтарске апсиде с |ужне стране и даље јужним зидом, западним и северним, да се опет заврше у олтарској апсиди, где су и почели. Ови циклуси показују да је зограф Маркова Манастира на широким пољима црквених зидова развијао велике и добро смиш-

љене композиције, да је изишао из стереотипног и схематског сликања појединих свети-

теља, и да је сликао сцене, пуне живота, покрета, замаха и идеје, да је у њима савладао што је хтео, и да је према томе био добар и велики уметник.

Полазимо од места у олтару, где треба да је горњи престо у олтарској апсиди. У целом олтару около, а не само у олтарској апсиди, први најдоњи појас фрески сачињава једно, једну целину: Велики вход на литургији, а зове се ова слика и Божанствена литургија, 7 «ба Хелооруи. Ова се слика развила под утецајем литургичких молитава, радња и песама око Великог Входа на литургији, у којој је слици свечани карактер Великог Входа добио свој одговарајући израз. У средини олтарске апсиде, испод прозора, приказан је Господ Исус Христос као архијереј, сам „принослн А приносбммн“, обучен у сакос и омофор

са крстовима, и стоји иза часне трапезе, престола, над којим је кивориј (слика 34). Исус Христос благосиља обема рукама. На часном престолу види се расклопљено јеванђелије и нејасна слова јеванђелија, а са сваке стране јеванђелија на престолу гори по један свећњак. С десне, јужне стране олтара у олтарској апсиди долази низ крилатих анђела, обучених у беле стихаре и ораре (који стоје само на левом рамену, а не обавијају се испод десног пазуха) са натписом ттос, и наруквице (ел. 35). Први анђео држи у десној руци о једном прсту кадионицу, а у левој свећу. Други анђео држи обема рукама велики омофор, који му иде преко главе и преко главе трећега анђела до њега (слика 38). Овај трећи анђео држи десну руку на прсима, а у левој руци држи свећу. На крају омофора је трака са натписом лов. Иза другог и трећег анђела у позадини је један анђео, који држи две рипиде са натписима о алос (слика 35). Четврти анђео носи покривен дискос на глави, а пети анђео је обучен не као ђакон у стихар и орар, но као презвитер у фелон и епитрахиљ, и носи у рукама велики путир украшен драгим камењем (слика 36). Иза четвртог и петог анђела у позадини је опет један анђео са две рипиде (слика 36). Сви ови анђели имају нимбе око главе, осим оних што носе на глави дискос или омофор. Овај ред анђела пролужује се и на зиду поред ђаконика, где је насликан један крилат анђео са лаханом и кондиром у рукама, обучен у бео стихар, и има уплетену коврчаву косу око главе као венац, и врпцу уплетену у косу, као и остали анђели у овом низу. У ниши ђаконика насликана су два анђела, један држи у руци кадионицу, а други као малу кулу, т. |. дарохранилницу, која се зове (шта еисћамз!са. За чување агнеца и св. причешћа прављен је још крајем М. столећа голуб од племенитог метала,

који је стојао на једном дискосу на часном престолу или је висио над часном трапезом