Markov manastir

свакако зато, што су ђакони у старини носили кући причешће онима, који нису могли доћи у цркву на литургију.2) Дознао сам да још и данас у Св. Гори, н. пр. у Хиландару уочи великих празника на почетку свеноћног бденија при кађењу ђакон носи на рамену малу црквицу од сребра (свакако дарохранилницу), и придржава је руком. Разлог, зашто ово чине и какав је смисао овога ношења дарохранилнице, нисам могао дознати, но свакако ће ово ношење дарохранилнице од ђакона бити у вези са сликањем ђакона са дарохранилницом и са старим обичајем, по коме су ђакони носили причешће у куће одсутнима и болнима. Оваку дарохранилницу, ћивот, носили су ђакони у нашим старим манастирима и на литургији на Великом Входу, јер када је 1645. године 9. фебруара стигао у Москву из Папраће игуман Симеон са друговима и донео молбе, то је он у једној молби молио царицу Евдокију, да по примеру пређашњих царица дарује њихову манастиру упарском красот5, Кнотк что Будуто диакони носитр предидуце пред СКАТВМЋ Ко крема БЖЕСТКЕННАА митујилн“.3)

С противне стране од ђаконика, на зиду до каменог иконостаса у углу је један архијереј, у полиставриону, и држи свитак са нејасним записом, но који као да гласи: вави вагоскешне те освети на те (почетне речи заамвоне молитве). До овога архијереја је још један архијереј у природној величини, у полиставриону, премазан и не може се јасно видети. Последња два ње прате ~ да ар Ив архијереја свакако припадају ; неон у = Великом Входу и чине са осталим до сада споменутим ликовима једну целину. ;

Из приложених слика Вели- = ког Входа видимо какве су | биле ђаконске одежде, црквене | утвари, престо и кивориј над њиме у ХТ. веку. Видимо да | се ђаконски орар није носио |; као данас, да није ишао око | прсију с левог рамена па испод ( десног пазуха, но је стојао | само на левом рамену спуштајући се низ леђа и напред доле, тако да је стојао само на левом рамену. Путир пак | онога времена није мали као | што су данашњи, но је сасвим једнак облику путира који се | од 3. века употребљаваху, а | који су имали облик великих кантара са два дршка, какове имамо на сликама саркофага | и натписима, на мозаику 5. Мнаје у Равени, а какав је и најстарији оригинални примерак хришћанског путира нађен у Затагобпуа код Амјена.“") Путир је украшен драгим камењем, што нас сећа речи св. Јована Златоустога, где спомиње тотђеоџоу урувобу жоћ МАГОТбА ОМ (сетти5 огпафшт...)5)

С леве северне стране олтарске апсиде, до Спаситеља у Великом Входу је прво један крилат анђео у белом стихару (слика 37), ораруи наруквицама, у левој руци држи кадионицу, а у десној свећу. Затим долази св. Василије Велики у полиставриону и омофору, држи покривен путир, затим долази св. Јован Златоусти, обучен као и св. Василије Велики и држи путир у рукама. Иза св. Василија Великог и св. Јована у позадини је један анђео, и држи две рипиде у рукама с натписима: тл10б. Затим долази трећи архијереј у полиставриону и омофору, с круном на глави и дугим крстом у десној руци, који је украшен драгим камењем. Затим долази четврти архијереј, ћелав и широке браде беле као дим (Григорије Богослов), обучен у полиставрион, са јеванђелијем у руци (слика 37). Иза трећег и четвртог архијереја у позадини је један анђео са две рипиде и натписом на

Слика 36. Велики вход (фрагменат).

8) ЈизИ пиз, Арој. 1, рго Сћизе. с. 67, пи Сопзе. Ароз!. 1. УШ, е. 13,

3) Види Ст, Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик ЈП, 187.

%) Види одличну расправу У, Зпудег, Пле ПагајеПипе дез епсћааНзсћеп Кејсћез аш! анећион , Сгађасћићеп Вогаз, у Хтрерфтоу Фролороциибу, Кош 1900, 97—118. Види и С. М. Каш тапп, Напдђисћ дег сћиз сћеп Агсћдојове, 312, 432, 472, 562,

5) Нот, 51, 1а Маћ,