Markov manastir
73
рађен за краља Вукашина, а други за Маркова довршења Маркова Манастира, јер нам и запис изнад јужних врата каже да је Вукашин обновио цркву св. Димитрија, али је није довршио, но је довршена у време краља Марка од њега самога.
| Фреске у горњим деловима цркве више су оштећене од оних у доњем делу. Боје, којима су фреске рађене, су јасне, интензивне, много је употребљавана црвена и плава боја, тако да цео живопис чини утисак модерног експресионистичког сликарства. По целој цркви, као што смо видели, у најновије време кварио је неко (Дионисије 2) првобитни живопис свежом ултрамарин, црвеном и црном бојом.
Кондаков каже на једном месту“) ово: „...Од византијске до атонске уметности има дубок прекид, који је створен ХГУ-им и ХУ-им веком, који немамо у атонском живопису. И док не буду издани и испитани живописи старих цркава Србије, Бугарске и Македоније, сви покушаји, да се установи научна и критичка историја црквеног живописа на истоку, биће виша или мање безплодни“. |
(Овом књигом покушава се, према томе, испунити један део споменутог прекида између византијске и светогорске уметности једним од најлепших образаца српске иконографије и архитектуре у Јужној Србији. Овде имамо само градиво о Маркову Манастиру, а коначна реч о њему према Кондакову има да падне од историка уметности у вези са осталим споменицама овога перијода, док буду испитани и објављени.
У живопису ХЈУ. столећа Јужне Србије и Маркова Манастира видимо напредак према византијском живопису ХИ. и ХИ. столећа. Овде у Маркову Манастиру је цело богословље богатије примењено, уметник његов изналази нова сижеа из Јеванђелија, химнографије и хагиографије. На фрескама је живот, лица се крећу, пуна су израза и живота, и фреске показују да је њихов живописац био учен богослов и велики уметник.
6. Орнаментика.
У цркви св. Димитрија Маркова Манастира немамо много орнамената, јер скоро сву површину унутрашњости покривају циклуси фрески, који се развијају без прекида, и посебне фреске, испуњујући широка поља зидова. Орнаменте имамо једино на дрвеним стегама, гредама, које спајају поједине зидове, затим у прозорима по дебљини зида и у темену лука између стубова, који деле храм од припрате, и северног и јужног зида цркве. И то је све.
Греде су орнаментисане истим бојама, а разним орнаментима, т. |. на црвеној земљаној основи иде линеаран орнаменат листова палме светло жуте боје (слика 83) везаних лозицом, или лозица у спиралама, Слика 83. Орнаменат на греди (Акварел г. С. Страле). која се завршава на крају спирале листом палме (слика 84., 85. и 86.). На свакој греди је друкчији орнаменат, а имамо их свега четири. Ови орнаменти подсећају на класичне орнаменте.
У прозору олтарске апсиде дебљином зида иде на белој основи у таласастој линији црна лоза са зеленим лишћем, и зеленим и зрелим црвеним пупољцима (плодом, бобицама) у лишћу, Орнаменат има црвену бордиру и подсећа на модернистичке орнаменте (слика 87).
У јужном прозору, у храму, дебљином зида у ширини од Слика 84. Орнаменат на греди (Акварел г. С. Страле).
9") Паматники хрисманскаго искусства на Авонђ, 55,