Menično pravo. I

80

онде где је трасат; а трасат узима се да је у ономе месту, које је означено поред његовога имена п које се, дакле, сматра као његово место становања, без обзира на саму стварност.

По томе, меница мора у себи садржавати место плаћања п то једно једино место плаћања, било као особено означено место, бпло као место које је овначено поред имена трасатова. Ако је означено п једно и друго, онда се оно прво сматра за важеће. Ако није означено ни једно ни друго, онда је и сама меница невредећа, јер се из ње не би могло видети где јој је место плаћања. За такво не би се могло узети оно место у коме трасат фактички живи, али о коме нема ни спомена у меници, као што неки мисле; а још мање би се могло узети место њеног издања, као што би други хтели. Ради бољег објашњења узмимо следећи формулар трате:

Београд, 90. Јануара 1895 4; гем. ТОД орпевјргаа.

су РЈ 26 = / ара обе» ов-с 28 2. тор. тлттите ва обу пубу

Ју и месту по ресурљес он олбетрја ОПожетам ти мобите 6 з 2 – 2), с 007. орле ос Обри ОРО 9 Сер. 7 ОС НОО 77 РА А И # 7 742 02

пурмелељена 2 готтобу.

РЦ БУРЕ 2 лттћа ње # ап.

еЉанеов > а. 207 0) У демо бит. обиља му Фа. пића, Шабамд.

Оваквој меници је, дакле, плаћање у Нишу, пошто је то тако нарочито означено и она би била са свим исправна и онда кад поред имена трасата Томића не би ни било означено место његова становања