Menično pravo. I

84.

ници) одреди, да место трасата плати домицилирану трату на њену домицилу, зове се домицилијат. До мицилијат може Опти свако лице сем трасата, односно акцептанта п он не стоји ни у каквој меничној обавези, већ је прост заступник при вршењу исплате.

Оно пак лице, које означава домпцилијата, зове се домицилијант п то може бити или трасант или акцептант, а нико друти (изузимајући елучаје нарочитога споразума).

109. — Означавање оваквог особеног места плаћањи је управ стварање домицилиране трате; то се зове домицилирање вучене менице. Према томе, овначење таквога места јесте један бОптан саставан део Форме овакве менпце, те отуда п може потицати само од трасанта као творца менице, или од лица, које је он на то изречно или прећутно овластио. — Само то нарочито означено место зове се домицил менице у правоме смислу, за разлику од домицила менице у ошште, под којим се разуме свако место плаћања. менице. |

По самој прпроди ствари п домицилирање, као и означавање домицилијата, мора се вршити на самој меници п то на лицу њеном, у тексту или ван, над њим пли испод њега, алп увек у извесној вези и целини са њим. Но п једно и друго се махом ставља на крају текста пу виду адресе, као што је то у наведеном Формулару. |Напоменути је да се код вашарских меница (бр. 188) ово домицилирање може

застојати пи у самом начину означења рока. Тако н. пр. домицилпрана је она трата у којој је означен трасат Н, Н. из Ниша, али се рок опредељује: платите на новембарском крагујевачком вашару.

110. — У трговачком је свету познато и једно друкчије домицилирање менице. Тако бива да већи трговци плаћање својих меница (као и других паштра) упућују на својег банкара увек, без обзира