Menično pravo. I

85

на место означено уз пме трасата. И онда се топ такво упућивање зове домицилирање менице, које може, али не мора и поклапати са појмом траеа домицилирања. Место где се такве менице плаћају, односно радња банкарова, зове се домицил њихов, (а п домицил онога за чији се рачун те менице плаћају). — У овоме смислу домицилирање се практикује и код свих осталих папира од вредности чекова, упутница, облигација, купона и т. д.

1Х.

СОз«жамење шриамљеже вредвосуги, ваеалутгте.

111. — Поред свега досадањега у свакој меници мора се означити још и вредност у новцу, еспапу, рачуну мили на други који начин примљена = 5. 80. тач. 9. трг. зак.

По примеру Францескога закона и само за љубав псторијскога развоја пи наш трговачки законик тражи, да се у меници увек означи она вредност, коју је трасант примио од ремитента као накнаду за пздату му меницу. Та вредност, коју трасант прима од ремитента, зове се менична валута, а форма њеног означавања у меници — менична клауза о валути.

Тражећи да се у меници мора увек означити пријем валуте, закон сматра да се тиме констатује узрок трасантове обавезе (слава. деђепаф). Са тога се и вели, да је овој клаузи задатак обратити пажњу издаваоца на то, да не даје меницу олако док не добије њену против вредност. Мисли се чак да се овом клаузом спречава п то, да се под меницом пе би прикривао прост зајам! Него сви ти разлози су неозбиљни, а оном првом нема места ни по томе, што је и код нас усвојена менична клауза (бр. 77), чија је цељ иста, а ни по томе, што је признато, да се по меници дугује ш због самога потписа, а не.цигло