Menično pravo. I

87

никако и сама за се. Даље је још у тач. 5. 5. 80. трг. зак. речено, да означење трасанта може доћи само као потпис, дакле пепод онога што саставља текст.

У опште говорећи, сви битни саставци менице ваља да су тако исказани, како ће стајати у међусобној нужној вези и представљати извесну органску целину.

113. — Ма да наш трг. законик не прописује баш нарочито и изречно, опет је по некојим његовим речима (н. пр: текст у тач. 2., потпис у тач. 9. 5. 80, особито писмено у 5. 81. ит. д.), а још више по самој природи ствари (бр. 25. 27) очевидно. да п по њему меница мора бити писмена. Ово већ п по томе, што се само на писмену и могу ставити сви они саставци, које закон за меницу тражи, — Наш вакон, даље, не прописује какав материјал мора бити за меницу; не каже на чему се и чиме се меница мора написати. Ипак са свим је умесно мислити, да менично лисмено треба да очитује озбиљност обавезе у опште, нарочито пак да одговара природи самога посла пи задаћи својој. И тешко је дати неку општу Формулу за расправу ове ствари. Но на сваки начин меница написана на хартији, платну, папиру и мастилом, бојом, плајвазом и т. д. има све особине вредеће исправе и може вршити своју редовну улогу.

Б.

Небитни саставци облика вучене менице.

114. — Сем разгледаних битних, законских саставака меничне Форме, које мора имати свака вучена меница, ова може садржавати још и доста других саставака, који нису неопходно потребни за важност њену. 'То су ти т. звани небитни, несуштаствени, фра“ култативни или трговачки саставци меничне Форме, јер се у њу уносе према потребама меничног и у ошште трговачког саобраћаја, било зато да поједине