Menično pravo. I

86

због примљене валуте (в. н. пр. 55. 83, 84). Према томе, ово означавање примљене валуте, нарочито још поред меничне клаузе, у пракси се своди само на једну излишну Формалност,

Форма ове клаузе је већ из досадањих примерака позната п ставља се обично на крају текста. По нашем закону мора се рећи не само да је вредност примљена, него и у чему је примљена. М са тога није довољно употребити Формулу: вредност примљена без означења у чему је примљења, или вредност у готову бев речп примљена, премда је то већ врло често п пролази код нас. Међу тим, код меница вучених на сопствену наредбу бесмислица је да издавалац констатује пријем валуте од самога себе п још п врсту њену. И са тога ми држимо, да код таквих меница п само ради задовољења закона издавалац може ставити: вредност у мени самом, пли најзад п вредност примљена у мени самом (види Формуларе у бр. 85.).

112. — Ми смо до сада чешће говорили о томе: да-ли овај пли онај битни саставак мора доћи у текст менице или не. Питање ово није регулисано каквим изречним законским прописом. Није нигде речено шта све баш сачињава текст менице, али није ни нужно то рећи. Јер сама прпрода посла показује, да текст менице образују све оне ствари, које је потребно казати у каквом везаном пшеменом облику, који је кадар бити извесна целина што предетавља псправно трасантово менично пзјашњење. |У 5. 80. тач. 2. тртов. закон, каже се само за суму да мора бптп у тексту менице. Али из тога не треба изводити као да остали саставци никако п не морају улазити у сами текст. Не; јер је јасно, да сума само са још неким саставцима п може образовати текет, а