Menično pravo. I

89

менице. 'Го је особина менице као презентацијоног паппра. А та њена особина, п у погледу наплате њене, исказује се у њој самој нарочитом трезентацијоном клаџаом, т.ј. пзречном наредбом да се при тражењу исплате мора показати сама меница, односно да се исплата изврши само уз показивање и предају менице. То се огледа у речима: платите за ову меницу..... Нема сумње да нико не би ни хтео платити меницу, ако му се иста не преда или се не поништи ; али горњом клаузом то се баш пзречно п наређује. И са тога што би меница важила и без ове клаузе (н. пр. кад би гласила: овом меницом повивате се да за три месеца од данас платите по наредби.......) сматра се да она п није бптна потреба меничне Форме.

П.

Ереј шрижмереле једже мемжтттље.

117. — (С једне стране ради сигурности — У случају губитка менице, а с друге ради угодности да би се један примерак могао пустити у саобраћај док други иде на пријем, — пракса је завела, а после су и законодавства одобрила, да се једна и иста меница може издати у визе егземплара, који сви скупа образују опет само једну п исту меницу. И да би ово последње било за свакога јасно, мора сваки поједини егземплар носити и свој редни број: први, други, трећи по т. д. (0 томе сепу нашем трг. зак. у 5. 80. тач. 8. налази следећи пропис:

„ "Осим овога ако је меница прва, друга, трећа, четврта и т. д. мора се и то означити.“

Као што се и одавде види, означење менице као прва (рттпа), друга (весипда), трећа (ћетба), четврта (упатба) ит. д. мора се у њој садржавати само онда, кад се меница издаје у више примерака |иначе не мора, н. пр. ако се каква меница хоће да изда као