Menično pravo. I

98

даље у саобраћај преносећи је на друго лице. При

томе се на секунди означи где је онај први егзезшлар (обично: прима је ради акцепта код. Н. Н. у М. или акцептирана прима је код Н. Н у М. — ово је т. зв. депозицијона примедба пли клауза), како би менични поверилац знао где да га тражи и узме (а депозитар му је дужан издати приму чим се онај са секундом уредно легитимира). — Сем овога издавање секунде, терције п т. д. корисно је кад се изгуби претходећи егземплар. При томе, као што ћемо видети — бр. 280 п след., нема свих оних опасности итешкоћа, које собом доноси губитак исправе.

121. — Лрепис пли копија менице, ма да може служити за пренашање менице исто као пи дупликат, опет се од њега у основи разликује. Он мора садржавати дословни препис свега што се налази на егвемплару који се преписује. По томе, он се никада не може у тексту означавати са каквим бројем различним од броја дотичнога егземплара, дакле не може као дупликат бити први, други, трећи и т. д. Препис већ по природи својој не може носити ориђиналне потписе свих лица, него само онога које га је издало и свих његових последника. Најзад, препис може издати сваки сопетвеник менице, а не само њен трасант и помоћу њега се може меница даље преносити, али се њиме не може тражити ни акцепт ни псплата, као што се то може са дупликатом — вид. даље у бр. 251.

ЈАЈЕ

Ш'лелуза, о пожритњу.

128. — Да би трасат пристао акцептом узети на се обавезу да меницу плати, нужно му је у напред знати: ко иза кога вуче на њ меницу и од кога ће он добити накнаду за то. Кад је трасат дужник тра-