Menično pravo. I

95

је и каква је меница на њ' вучена, под којим условима, чиме ће се она платити, покрити и т, д. Потребно је, дакле, да се трасат обавести о свему што му ваља знати, те да би се могао решшти да меницу акцептира, следствено п плати. 'То све издавалац чини особеним племом, авивом. Бива, међу тим, да се та авиза и не шаље, кад је н. пр. о томе већ раније све уговорено, или трасат и без ње зна све што му треба. У првоме случају издавалац ставља у саму меницу речи: по извештају, што значи: да трасат треба да очекује горње пишемо и без њега не плаћа, дакле и не акцептира меницу. У другом пак случају издавалац ставља у меницу речи: бев извештаја, што значи: да трасат не очекује ону авизу, већ и без ње меницу плати, дакле п акцештира. Према оваквом значењу ове клаузе њој нема места код сопствено-вучене менице (бр. 102); а код комисијоне трате могу извешће слати п комисијонар, а и сам комитент (обично ће то обојица чинити).

М.

„~ ресе мл адреса у кули да.

124. — Бива п то да трасант није увек сигуран, да ће трасат хтети или моћи меницу да прими или плати. И да би се у таквом случају избегле незгоде што отуда потичу (које се, у осталом, по нашем праву тешко могу избећи, јер п кад би адресат у нужди примио меницу, он би био акцептант за част, а у томе случају ималац менице ипак има право на обезбеђење — в. бр. 178. јп бпе; у толико би пре он тога права имао, ако адреват у нужди не би ни акцептирао меницу), трасант још одмах при издавању менице означи какво лице (на самом месту плаћања), коме би се меница имала поднети на пријем, односно исплату, ако једно или друго трасат одрекне. "Гакви