Menično pravo. I

96

случаји се зову нужда, а то означење зове се адреса у нужди пли нужна адреса; лице у тој адреси пменовано — адресат у нужди. Форма тога означења је обично: у нужди на Н. Н. из Н. — види Формулар код бр. 115.

На једној меници може бити п више нужних адреса (в. бр. 101).

Нужну адресу може ставити п жирант у преносу својем.

125. — Кад какав менични обвезник — трасант, жирант — није сигуран у пријем или псплату менице, па би хтео да се ослободи обавезе накнадити трошкове око подизања протеста услед непријема плш непеплате, он то може постићи тиме што би уговорио, да се та меница п не протестује, већ да му се врати и од њега наплата п без протеста тражи. То уговарање врши он тиме, што у својој дотичној изјави у меници, односно у преносу — стави речи: без протеста или повраћај бев трошкова пт.д. У тим случајима пмалац менице је ослобођен дужности дизати протест, а трасант, односно жирант, и без протеста одговара онако псто као што би одговарао и са протестом. — Према томе да-ли је ову клаузу ставио трасант или који жирант, п дејство је њено шире или уже, о чему ћемо говорити на својим местима |в. бр. 320. Ове клаузе нема на Формулару из бр. 115. зато што тамо има адресата у нужди. Јер кад овај не може ни акцептирати ни платити меницу без протеста (бр. 172, 297), онда би ова клауза била без дејства и ималац менице и поред ње морао оп ову протестпрати у случају каквог посредовања).

126. — Сем ових набројаних небитних саставака форме меничпе имаде још п других као: бег акцепта,