Menično pravo. I

98

недостатак менице, ма који од изпскиваних услова оскудевао меници, он јој је материјални узрок неважности њеној. Писмено, које је названо меницом, ако нема све напред побројане битне саставке „није меница, нити меничне обвезаности пма.“ Такви недостатци не могу. се никако и ничим накнадно попуњавати ни на меници самој (ма да то наши судови по који пут допуштају), нити у каквом особеном акту. Оно прво би могло бпти само по сагласности интересованих меничних лица (в. бр. 187.).

129. — Џа кад једно такво пшемено није меница, онда је природно, да и сва остала изјашњења на њему стављена немају меничне важности. На меници која н. пр. нема ремптента, стављени акцепт, пренос, авал п т,. д., не могу имати никакве меничне важности. Јер кад не вреди меница као сама основа, онда се по себи разуме, да не може вредити ни све остало што на таквој невредећој основи почива.

130. — Нарочито у пракси важно је тање: шта је оно шшемено, које се са горњих разлога не сматра као меница; а шта су она на њој стављена пзјашњења, која немају меничну важност — Најбољи, јер најопштији одговор јесте: све друго може бити то писмено само не меница и све друго могу бити та тизјашњења само не менимна игјашњења. Од часа кад се неко писмено огласи да није меница, а неко његово изјашњење да није менично изјашњење, од тога часа све се то цени и квалификује по начелима општег материјалног и Формалног грађанског права. Према природи недостатка таквог писмена, оно може бити и каква друкчија исправа, а можеп не бити ништа. У томе погледу могу се јавити сијасет разних случајева и комбинација, али се све то има расправљати не у опште, већ за сваки конкретни случај посебице и све је то предмет грађанскога, а не меничнога права.