Menično pravo. I

ГЛАВА Ш. Менична такса.

181. — Како код нас све исправе, које се у приватноме саобраћају употребљавају као докази о каквом праву или обавези, подлеже плаћању извесне таксе, то п меница у приватноме саобраћају мора на себи носити прописну таксу према њеној вредности и по овој тариФи:

(Ор до дин. 100 такса 0:20 дин. ОДИ Ти 950. 040, Мо и 500, 0:80. , 7 501 „ , 800 " 150, 7 801 » 7 1200 7 о " . 19010, „ = 2000 „ 3—,

2001, , 8500 |, 5—, о ОНИ = 5000 „ 7т— , „ 5001 „ „ | 7500 „ 9%—, ~ 7501 ~ ~ 10.000, 12—,

Преко последње суме на сваку 1000 дин. плаћа се још по 1 дин. таксе.

Ова такса плаћа се само при издавању менице, дакле један пут за свагда. Акцепт, пренос, авал не подлеже никаквој особеној таксп.

182. — Ако каква меница нема на себи ове таксе, онда је власт не може ни у каквом послу узети као какав доказ Чл. 28. закона о таксама. | због тога би се, у неку руку, и такса менична могла сматрати као један потребан саставак Форме меничне, као један услов за важност њену. Међу тим, ближим расматрањем саме природе ствари и других прописа закона о таксама увиђа се, да ова такса на меници није никакав саставак саме Форме меничнога писмена у оном специфичном смислу, у којем се узимљу они

јтж