Menično pravo. I

100

други саставци њени. Јер, на супрот овима, недостатак таксе на меншци не чини ову неважећом у основи, него јој само оспорава процесуалну силу доказа п то пз чисто Фискалних разлога. Отуда се п та на време неплаћена такса може нешто повећана (као казнена такса) п накнадно платити п онда ће меница тиме задобити пуну доказну силу — Чл. 24. зак. о таксама.

138. — До душе код нас постоји један распис Министра Финансија (од 24.—УШ— 1888 год.), којим се у саобраћај пуштају монополисани бланкети вучених меница са утиснутом таксеном марком пи још наређује: да ће имати вредност само оне менице, које су написане на монополисаној хартији израђеној у државној штамшарији. Али ова последња одредба не важи, јер и нема ослонца у чл. 18. закона о таксама, на који се и она сама позива [а п пначе је бесмислена, зато: а) што су пздати бланкети само за вучене, а не и за сопствене менице; 6) што се и онп пздати могу употребити само за приму, али не п секунду по т. д., нити пак за једину (соло) меницу; 6) што су п сами бланкети погрешни, јер упућују на непеправно означење трасата (в. бр. 100) п 2) што п тих бланкета нема свуда пи увек довољној, па је, шта више, у посредној супротности п са чл. 23. п 24. зак. о таксама. Ми држимо да ће меница код нас важити п ако се напише на обичној хартији, па се благовремено пи уредно прилепш пропиена такса, пли накнадно плати казнена такса. Према томе шасање па пропшеним Оланкетима није неопходно потребно за важност менице.

134. — Менице на страни издате подлеже плаћању таксе по нашем закону, ако се у нашој земљи у саобраћај пусте.