Menično pravo. I

102

потписе или лажна менична изјашњења, не може по њима увек менично одговарати. Његова ће се обавеза ценити по меничном праву, ако и он на меници Фпгурира; пначе пак цениће се по грађанском п кривичном праву, а то не спада овде.

136. — Него што се тиче фалсификовања већ постојеће меничне садржине, ту може бпти више комбинација. Али и прп томе важиће као опште правило: ни један менични потписник не може бити обавезам ни више ни друкчије, него онолико и онако ма колико и како се је он сам првобитно обвезао био. Тога се правила ваља држати при просуђивању оваквих питања. И тако, кад бп неко н. пр. првобитну суму менице повећао, онда одговарају само за првобитну сви они, којп су се обвезали пре промене, а за повећану суму сви којп су се обвезали после промене њене. Наравно да ово вреди само према савесном пмаоцу менице, а не п према несавесном пили према Фалеификатору, који не могу тражити више но што су и сами дали, дакле првобитну суму ит. д.

Односно једне од ових стварп има пропше у 5. 115. трг. зак. по коме се стављање старпјега датума на преносу сматра као прављење лажне пеправе. Но о томе в. бр. 206.

187. — Од свега овога ваља разликовати накнадно попуњавање Формалних недостатака меничне Форме. То се може чинити или овлагићено, по сатласу меничних лица и онда меница задобија важност (н. пр. може издавалац оставити празно место за пме ремптента, па меницу пустити у саобраћај, те ће њен последњи ималац моћи наттеати своје име на остављеном празном месту), пили неовлашћено по онда меница п даље остаје неважећа.

188. — Пшптања о доказима : да-ли је п кад каква меница Фалепфикована, да-ли је ово пили оно менично пзјашњење учињено пре или после Фалепфиката, да-ли