Menično pravo. I

103

је који недостатак меничне Форме накнадно попуњаван или није и да-ли је то чињено с овлашћењем или не, — све су то пштања Фактичка пи не спадају овде.

ОДСЕК ДРУГИ, О меничном поврићу. 55. 85—87.

189. — Опште је правило, да трасат неће меницу акцептирати, т. ј. неће се обавезивати да је плати, ако за то није добио какве накнаде, или ако се бар не нада да ће је добити. Та накнада коју добија трасат, односно акцептант, зове се покриће (провизија). Наш закон, по примеру Францескога, узима да је ово покриће као неки Фонд, који служи томе, да се у своје време меница њиме исплати („сума за плаћање потребна“, „повучену меницом суму“, „сума за измирење потребна“, „сума за подмирење менице“ и т. д. јесу изрази, које закон употребљује за ово покриће). А узевши га тако, он га је даље учинио основицом не само регулисању одношаја између трасанта и трасата, односно акцептанта, него чак и нормирању некојих чисто меничних одношаја између трасанта и имаоца менице, као и извесних одношаја трасата и имаоца прејудициране трате (55. 146, 157. трг. зак.. Покриће је, према овоме, по нашем закону једна менично-правна институција, која има не само грађанско-правног, него и извесног менично-правног утецаја на односе појединих лица у меници.

140. — О овој ствари наш тргов. законик има следеће прописе: