Menično pravo. I

106

дати трасату онде где се он налази, а не на месту плаћања као таквом (пспоредити случај домицилиране трате). — Оно се, даље, мора дати најдаље до рока плаћања менице. Истина је да трасат, по правилу, неће ни акцептирати меницу док покриће не добије, или се иначе не осигура; али ако је прими он тиме добија право тражити покриће. У осталом, ту ствар могу трасат п трасант пи међу собом регулисати како хоће. Него закон сам сматра да је покриће дато благовремено, ако се даде до рока плаћања менице — 5. 86; после тога рока дато покриће нема оних правних ефеката, ИМ му се иначе при-

ос

знају в. 5. 146. п бр. 882. В Састав и величина покрића, МА. — Ма да по дословном значењу некојих

прописа нашег трг. законика изгледа, као да се покриће има дати само у новцу, опет ни сама природа ствари, а ни дух осталих прописа не забрањују, да се покриће може дати п у каквој другој вредности. У осталом п сам 5. 86. каже, да се покриће може састојати по у дуговању трасата према трасанту или и ономе за чији је рачун издата комисијона трата (дакле комиптенту). А пошто ово дуговање може бити од робе, зараде п т. д. то је јасно да се покриће може дати п у ма којој од ових вредности, а не искључиво у новцу. По томе је опште правило : да покрића има онда, кад трасат ма пз каквог уз рока, пли ма по коме основу дугује о року менице трасанту (или опоме за чији је рачун меница издата) какву вредност равну меничној суми. Дуговање ово мора, дакле, бпти проценимо, ликвидно п у величини меничне суме.

Него и ако су то апсолутно важећи принципи