Menično pravo. I

105

плати и који је за то, односно за меницу, добио њену вредност од ремитента, те се мора сам и „бринути, да благовремено пошље повучену меницом суму“ (5. 85. трг. зак.) трасату п да тиме осигура исплату менице о року. |

2.) Код комисијоне трате (бр. 90.) опште је правило: да покриће даје не њен издавалац (комисијонар), већ онај ва чији је рачун она издата (дакле комитент, јер он овде и валуту прима). Међу тим, има случајева у којима је и издавалац овакве трате дужан и сам дати, или је бар интересован да се даде покриће и то:

а.) Ако је трасат ма из ког узрока (н. пр. што се из менице није видело да се она вуче за рачун другога) остао необавештен и комисијону трату акцептирао или платио за рачун самога издаваоца, онда би овај био обавезан дати му покриће, или бар издејствовати да му га даде сам комитент.

6.) Према преноспоцу менице је издавалац увек лично обавезан у погледу на покриће, т. ј. дужан је састарати се да се покриће уредно даде; са тога је његова обавеза као издаваоца везана за постојање покрића исто онако као и обавеза трасанта сваке друге менице — в. бр. 332. —

142. — Односи п потраживања између трасата, акцептанта с једне и трасанта или онога за чији је рачун меница издата с друге стране, могу бити веома разнолики и расправа њихова закорачује поглавито у област општег грађанског права (испор. 58. 85. 86 и 81 и бр. 90. 145. 154.).

Б. Где и кад се мора дати покриће

143. — Према реченоме о лицу које прима попокриће и о улози коју вршш покриће, оно се мора