Menično pravo. I

108

ф) Трасат као такав нема никаквих етварних права на примљеном покрићу, сем ако се оно састоји у дугу, у којем случају је, по самој природи ствари, он његов власник. Али он само због примљеног покрића и ако не може бити увек (в. бр. 154) обавезан менпцу акцептирати, ппак може бити дужан платити је п без акцепта (5. 146 по бр. 832.).

8) Ако пак трасат меницу акцептира онда је он као акцептант овлашћен добпвено покриће коначно за се задржати (а ако га још није добло — тражити) у име накнаде за обавезу акцептом узету.

в) Сопственик пли ималац менице не може пмати никаквих својиж права на покрићу. Иетина су неки наши теоричарп, по примеру Францеских, који меницу сматрају као неку упутницу на покриће, хтели признати имаоцу сваке менице пзвесно првенствено право наплате из покрића. Шта вшше, они би му, у по некојем случају, хтели признати чак п право својине на покрићу. Али ми не мислимо да за то пу нашим законима можемо наћи довољно јакога ослонца. Него пма једна тачка, коју би нам ипак ваљало овде додирнути, а на пме:

Ималац неакцептиране менице има по 5. 146. тргов. законика права своју тражбину за накнаду управити само противу трасата, ако меница није због непсплате протестована, а покриће је уредно дато. И како у овоме случају трасат није никако обавезан по самој меници, а међу тим му се ппак намеће одговорност према имаоцу њеном, то је јасно, да се ова одговорност оспшва пекључно на томе ванменичном Факту што је трасат примио покриће. Из овога, даље, пзлази: да ималац овакве прејудициране менице птак има некакво право на покриће ово. Сада, према томе да ли се покриће садржи у каквим специјелно одређеним п одвојитим стварима, пли пак у дугу трасата према трасанту (односно комитенту ко-