Menično pravo. I

109

мисијоне трате) п ово право пмаоца менице биће пли какво стварно право на самоме покрићу, или ће бити у неку руку уступљено тражбено право трасанта према трасату. У осталом цело то питање имало би се расправљати и по начелима грађанскога права, а за нас је важно то, што се тим прописом само потврђује како и наш закон меницу сматра до некле као неку упутницу на покриће (испореди п 5. 147. 6 његовом пнтересном али и бесмисленом одредбом о жирантима, као остатком некадање теорије о покрићу

— види бр. 147 и 383. зп пе).

Д.

Доказ о постојању покрића. Саро.

Прими ли се (акцептира) меница, онда се сматра да је сума за измирење потребна у рукама пријемника (аклептанта) ; пријем служи за доказ о томе према преноситељима (жирантима). Али примила се менмца мли непримила то опет издатељу, у случају одрицања, припада доказати, да су они, на које је меница вучена била, имали у рукама суму за подмирење њено потребну. Не узможе ли то доказати, мора дати јемство, ма да је протест ц после времена изискат.

146. — Све до сада речено о покрићу и односима лица, који су за њ везани, довољно сведочи, да у пракси може бити важно пштање о томе: да ли покриће постоји или не, да ли је оно дато или није дато и ко мора доказивати једно или другог И одговор на то питање треба да нам даде цитирани 5. 87. Међу тим, сама редакција овог 5. није ни мало удешена како би се могло желети. Али ако се она испореди са свима осталим законским прописима, па се расмотри по њеном извору, њеној суштини пи цељи, онда ће се, зар, моћи изаћи на чисто.