Menično pravo. I

114

све донде, док не пристане примити онај налог трасантов п не обећа изврпшшти га, т. ј. меницу платити. Тек кад ово учини, трасат постаје менично обавезно лице п добија назив акцептант, прималац (тримац у 5. 114. трг. зак.). Трпстанак овај п обећање ово огледа се у пријему или акцепту менице. — Односно пријема ваља нам разгледати неколика особена пштања, а на име:

тла Презентација менице ради пријема. 151. — Поднашање менице на пријем; трезентант ч презентат. — Да бп трасат добио прилике

изјаснити се сврх налога трасантова да меницу плати, мора му се ова поднети п то његово изјашњење захтевати, дакле тражити пријем. Овоп у тој цељи чињено поднашање зове се поднашање плп трезентација менице на пријем. ради пријема пи от. д.

Ову презентацију може вршити ма који притежалиц менице, не мора баш сопетвеник њен; а мора се чинити увек п само лично трасату, односно његовом пуномоћнику, ако би овога било. Лице које ову презентацију врши зове се презентант (подно-

силац), а лице коме се она чини — превентат ради пријема, 152. — Обвевност ове презентације. — У опште

говорећи, меничном поверпоцу стоји до воље да пријем менице захтева или не, руководећи се при том пекључиво својим личним разлозима. Ово само по себи следује из правила, по коме је пријему циљ да даде обезбеду или гарантију да ће се меница платити (5. 117. трг. зак.), а нико се против воље не може нагонити да ту обезбеду и тражи. И кад пмалац менице није обавезан тражити пријем, следствено је да му стоји до воље хоће-ли вршити и ову пре-