Menično pravo. I

118

њему и расправљати, с обзиром на принципе општег облитацијоног права Овде ће се према уговору одмеравати и санкција ове обавезе, која се обично састоји у томе, што је трасант властан тражити не само повраћај покрића, него п пзвесну накнаду за неоправдано отказивање акцепта, што је у трговачком свету ствар тугаљиве прпроде.

У оба пак случаја, ако би трасант повукао па трасата менпцу од веће суме, но што је дато покриће, пили но што су уговорили, трасат би могао бити дужан примшти је само за суму до пзноса покрића, а за остатак отказати пријем.

(ем ова два случаја, т. ј. ако не постоји покриће, а ни уговор о пријему, или управо сем овог другог случаја, трасат није никако пи ни у колико обавезан меницу акцептпрати,

Б. Примање менице.

155. — Рок за давање акцепта. — Сама природа меничних односа захтева, да свако менично лице зна како стоји са својим правима. Тако п онај који мепицу презентира ради пријема има велика пнтереса знати хоће ли се она примити или неће. Из тога разлога 5. 95. тргов. зак. прописује, да се меница мора примшти најдуже за 24 сата од када је показана; но сем тога, она се у овоме року мора још и вратити презентанту, било да се прими или не.

По овоме пропшеу трасат је, дакле, овлашћен пеко време размишљати о томе: да-ли да меницу акцептира или не. То време може најдуже бити 24 сата, рачунећи од часа кад му је меница показана, т. ј. кад му је рад пријема презентирана. да ово време трасат не само мора изјавити да меницу прима (дакле ставити на њу свој акцепт) или је не прима,