Menično pravo. I

1а9

него је мора још и вратити ономе, који ју је поднео — презентанту. (вакојако ће се код овога повраћаја менице гледати на моменат, у којем је трасат започео акт повраћаја н. пр. кад је меницу дао на пошту, или неком лицу које је презентант ради тога одредио ит. д.

Ако трасат у горњем року не изврши овај повраћај, онда он одговара за штету имаоцу менице. Закон поставља ову одговорност за штету услед неповраћаја менице без обзира на то да-ли је она прим: љена пили не. Ове штете тешко би могло бити у случају примљене менице; али у опште говорећи, она би се могла заснивати на разним Фактима, који се не могу у напред побројати, већ се имају оцењивати за сваки поједини случај. ЈЊе би било н. пр. кад у случају непријема менице ималац њен не би, услед овога задоцнења, могао добити обезбеђење од трасанта и осталих обвезника из узрока што би ови међу тим пали под стечај ит. д.

156. — Лријем; циљ и садржина његова. Кад се трасат реши да прими понуду или наредбу трасантову о плаћању менице, он ће то изјавити прописаним путем и начином (бр. 158). 'Гај његов прописни пристанак да меницу плати, или прописно изјашњење његово, којим имаоцу менице обећава исплату исте, зове се пријем, примање, акцешт, акцептирање пили акцептација менице.

Циљ пријема је, како већ рекосмо — бр. 128, да огарантује исплату менице; њиме се добија још једно лице, које пе само одговара за исплату као и трасант или остали потписници, него још и строжије — безусловно и па првоме месту.

(Од часа кад се овај пријем изврши трасат постаје акцептант п тек од тога часа постаје он менично обвезано лице. Пријем задржи апсолутну оба-

везу акцептанта, по којој је он дужан о року менице