Menično pravo. I

122

млоги п чине, да је за постојање или пуноважну форму пријема довољан потпис акцептанта и без оне речи примљена. (во пак тим пре, што ту реч нико и не ематра као једино употребљиву (в. бр. 158. ба) и што би се такво схватање бранило још и самом природом ствари: јер је несумњиво да је трасат, стављајући свој потпис, могао и морао имати само ту намеру, да прими на њ упућени налог. Па ипак с недовољним наслоном на сам законски текст код нас претеже мишљење: да сам потпише трасатов без речи примљена не може бити уредан и пуноважан пријем. Саветно је, дакле, у акцепт вазда уносити и ову реч.

158. ћ. — И код нас је као ванспорно привнато, да се пријем не мора псказивати само речју примљена, коју закон употребљава, већ п каквим другим равнозначећим изразом, као: примам, признајем, акцептираљм, пристајем ит. д. И о овим изразима вреди све што п о оној речи.

159. — Неппеменог пријемника могу потписати сведоци онако пето као и трасанта (бр. 58.) по из истих разлога. (Само овде закон не тражи изречно пи то да пријемник мора сам ставити п крст поред имена својега (што је ствар без значаја).

160. — И ако се не каже у закону, опет је ван сваке сумње да се п пријем може извршити средством пуномоћника. О томе би важили принципи о пуномоћетву при издању менице (в. бр. 91, 96).

161. — Датирање пријема није потребно сем јединог случаја кад меница гласи да се плати неко време по виђењу (али не п одмах по виђењу, јер је ту рок чим се исплата затражи). Виђење ово бива кад се меница презентира ради пријема п тада је уз пријем нужно означити и датум његов, да би се од тога доба почео рачунати рок пеплате. То је циљ овога датирања и зато пријем овај важи и без тога