Menično pravo. I

121

избрисао, па се меница вратила, нарочито још у року оном од 24 сата (бр. 155), онда би ово брисање морало важити, т. ј. морало бп се признати да пријема нема као да није био ни учињен.

158. — Форма пријема. — И за пријем, као и за остала менична изјашњења, законодавац прописује нарочиту Форму. О томе говори 5. 92. тргов. законика.

Закон каже да се пристанак акцептантов или пријем има означити речју примљена, т. ј. дотична меница. Већ и по томе, а и по самој природи ствари, пријем може бити само тписмен; усмени пријем не може имати никакве менично-правне вредности. Он се, даље, има ставити на саму меницу (а никако на какав особени акт) и по правилу на њено лице (може и на полеђину, али се то не чини), обично испод или пи преко меничнога текста. Испод речи примљена долази потпис пријемников и то име и презиме, како се он већ обично потписује, или Фирма његова. Пријем може изгледати (за меницу из бр. 104):

ГОЈА ВОЉЕ Р 7777 > реЕр Са ШИ а за меницу из бр. УА пријем би изгледао : орива ти бота ар“ = 2 / = (22272 -7. ари рају #0007, ерарфе равновић

(Односно аме оне речи примљена има се напоменути следеће:

Наши су судови одлучили и то 6 разлогом, да ту реч не мора написати оно исто лице, које и потпис ставља, већ то може учинити и неко друго лице (имаде П противних мишљења). (Сагласно са основном идејом оваквих одлука ваљало би признати, као што