Menično pravo. I

124

ћања. Ако се оно не би означило. пријем ипак остаје важећ, само би ималац менице могао сматрати га за непотпуног пи протестовати. — Под горњом одредбом не може се подразумевати означење домицилијата, као што неки мпсле; а још мање се пз ње може изводити обвезност тражити пријем — бр. 152.

163. — Јслован пријем. — 113 оправданих разлога није допуштено, да се против воље имаоца чини услован пријем. Јер ако би се пеплата менпце везала за ма какав услов — одлажући пили раскидни, — меница не би имала оне извесности по сигурности какву она ваља да пма, нити би могла служити циљу којему ваља да служи. Са тога, ако би трасат хтео да акцептира меницу под каквим било условом, или би какав год услов унео у већ дати пријем, ималац менице је у праву не пристати на такав условни пријем, или ако је на меницу већ стављен, сматрати га као да није ни учињен, дакле сматрати га п као прост непријем.

164. — ЛПочестан пили делимичан пријем је онај, којим се меница акцептује само за један део њене суме, а не за целу суму. Њиме акцептант обећава пеплату само једнога дела меничне суме, једне чести њене. Из разлога што трасат може п не имати покрића за целу меничну суму, већ само за један њен део, те је по томе неће моћи ни хтети сву ни пла тити; као п из разлога што се жели осигурати псплата бар једне чести меничне суме, кад се не може целе, — допуштено је да трасат може дати п почестан пријем. Код оваквог пријема и нема ничега условнога. Ту трасат прима безусловну обавезу само за један део меничне суме, обећавајући само пеплату његову; остатак он неће да акцептира, не обвезује се и њега платити. Ималац менице је по 5. 94. трг. зак. дужан примити и такав почестан акцепт и са њиме се задовољити за примљени део; само остатак сматра се да није примљен,