Menično pravo. I

126 у

вати и то, да је трасат хтео примити или и примио под каквим условом, као и да није примио целу суму меничну. (Ни само признање трасата не бп могло заменити овај протест, сем случаја ако бп то требало доказивати против њега, дакле у спору из бр. 154.

тач. 6. — Даље у бр. 8338).

16%. — Форма, место “ време протеста; тротестант и Пе — О Форми овога протеста види бр. 3143. Он се диже на ономе месту где се врши и презентација ради пријема — бр. 340. Ров за ње-

гово дизање није утврђен, али из саме прпроде ствари следује, да се може дизати само до рока менице, јер тада долази бпло исплата, било протест због непсплате. — Протест овај диже ималац или у опште презентант (бр. 941), а диже се против презентата (бр. 389). Ко га диже зове се протестант, против кога се диже — протестат.

168. — Последице непријема. — Ма да издавалац меницом налаже трасату да је плати, а неп прими, бар не изречно, опет сам ток менично-правних односа, сам циљ пи развој пријема учинили су те се подразумева, да издавалац, наређујући исплату менице, прећутно п једновремено налаже и пријем исте. Отуда 5. 88. тргов. зак. п каже: да пздавалац и жиранти јамче да ће меница бити п акцептирана од трасата (а по 5. 189. тач. 2. они јамче и да ће пријем остати сигуран све до исплате — в. бр. 171). И кад овај то не учини, онда, на супрот добивеном обећању, ималац менице не стиче још једног дужника [акцептанта| као непосредног платца, на кога је рачунао, дакле трпи у штрба у својим правима. (Ја тога је са свим умесно, да му за то морају одговарати они, који су му п гарантовали пријем, да му они, дакле, морају накнадити оно што је он изгубио не добивши га. Го су равлози са којих 5. 90. трг. зак. прописује, да су трасант п жиранти