Menično pravo. I

129

неће моћи о року испунити своју обавезу, т. ј. извршити исплату менице чим се ова затражи.

111. ава. — ДПоследице. — У овоме случају ималац менице је у праву меницу протестирати због несигурности пријема, односно акцептанта. Тај протест зове се протест због несигурности пријема (в. бр. 337). На основи овога протеста може даље накнаду тражити, т. ј. може од одговорних лица захтевати обезбеђење или регрес због несигурности пријема. Правни основ обавези меничних потписника да овај регрес даду по себи лежи у природи меничних односа. Јер, кад они гарантују пријем и исплату (бр. 168), природно је да морају гарантовати и сигурност пријема. Законски пак основ овој обавези налази се у наведеноме пропису 5. 139. тач. 2. и 5. 116. трг. зак. — У осталом правила за регрес због непријема имају се сходно применити п на овај регрес.

ОДСЕК ЧЕТВРТИ. О посредовању при пријему. 5. 96.

Кад се пријем менице откаже и протест због непријема подигне, може њу примити ко други као посредственик цли за част чадатеља или за част кога од препоситеља (жиранта). Посредствовање ово треба означити у протесту, који Ће посредственик подимсати ч пошто трошкове око протеста троузроковане плати, ивискати.

5. 97.

Посредственик је дужан најдаље за три дана дати на пошту омемо са протестом и то на рецешис којим о томе извештава онога, за кога је част посредствовао.

Изостави ли он ово учинити, то одговара за штету, која би тим проузрокована била.