Menično pravo. I

130

5. 98. Притежатељ менице задржава сва права против изда-

теља и“ преноситеља, кад је не прими онај, на кога је вуцена била без призрења на то што је она посредствовањем

ир имљена. 12. — 'Грасат може пмати ма каквог својег

разлога са кога неће меницу да акцештира. И кад он то не учини, па се меница због непријема протестпра, онда може настутшти елучај, да ту меницу прими какав посредник за част којег бпло меничног обвезника. Тај случај може бпти двојак п то:

а) Може на меници већ постојати адресат у тужди, па се ималац на њега обрати, ако то хоће, и овај меницу акцептује за част чију (по правилу за част адресанта, а може п за друго које менично лице).

6) Или се пак може имаоцу менице (са или без нужне адресе) пријавити какво друго лице и понудити му се да ту меницу акцештује за част некојег обвезника њеног.

Оба ова случаја су по пашем закону савршено једнака (в. ор. 178 т Бле) п овакво акцептирање било од стране адресата у нужди, пли од стране којег другог лица, зове се посредствовање пли тнтервенција при пријему, тонорација или почаствовање тријема, пријем за част пли почастан тријем, пријем после протеста, пријем под протестом мо т.д. Такав акцептант зове се посредственик при пријему, акцет тант за част или тонорант пријема ; а онај за чију је част посредовано, зове се сонорат.

162. ће. — У мепичном праву важи правило: без протеста нема жонорације пријема. По томе, посредствовању или хонорацији пријема има места само опда, ако меницу није хтео примити трасати ако се тај Факт уредно докаже, дакле ако се дигне протест