Menično pravo. I

140

по издању менице, опет је несумњиво, да ће се оно тако бројати само кад је у меници речено..... за обично време од данас пли од издања — в. бр. 185: али оно ће се бројати од следујућег дана по виђењу менице онда кад ова гласи на обично време по виђењу).

8) Ерај рока изналази се разно за сваки поједини начин његовог означења. И тако:

а) Ако је рок плаћања опредељен по данима, онда је плаћање последњега дана тота рока — 5. 105. тач. 1. трг. зак. Овде долази и случај кад је рок означен на обично време, јер се под овим разуме рок од 15 дана (5. 103. трг. зак.), те п плаћање је последњега дана тога рока, дакле петнајестог дана.

6) Ако је рок означен по недељама, онда је плаћање оног дана последње недеље, који својим именом одговара дану виђења менице (аргуменат у 5. 105. тач. 2.). Н. пр. меница је виђена 9. ебруара у четвртак, а гласи на 3 недеље по виђењу: плаћање јој је у трећи следећи четвртак, т. ј. 2. Марта (али ако рок пада у недељу плаћање је у понедељак — в. бр. 187, 191).

в) Ако је рок по месецима опредељен, онда је плаћање онога дана последњег месеца, који датумом својим одговара датуму виђења (пријема, протеста, визе, издања) — 5. 105. тач. 2. трг. зак. Н. пр. меница гласи на три месеца, а виђена је 9. Фебруара: плаћање је 9. Маја. Ну, ако у последњем месецу не би било одговарајућега датума, онда је плаћање његовог последњег дана — 5. 105. тач. 2. т бпе. Н. пр. меница гласи на месец дана п виђена је 31. Јануара: плаћање је 28. Фебруара (за престушу годину 29.).

г) Ако-ли је рок меници опредељен годинама, онда је плаћање оног дана последње године, који да-