Menično pravo. I

141

у земљама где има ових респектних дана, увек се уз рок прибрајају и ти дани). Наш законодавац је ово забранио и менични дужник ни под каквим изговором не може тражити никакав почек, исто као што ни поверилац не може оклевати са тражењем исплате. Га је одредба допуњена још и 5. 138. трг. законика, по коме ни „суд не може никакав рок 3: „исплату менице продужити.“ Меница се мора, даКле, платити тачно онога дана на који јој рок пада.

Д.

Ров меница издатих по новоме календару.

194. — Не само да може, него се код нас често и дешава, да се овде — у Србији — има пла-

тити нека меница, која је издата у каквој страној земљи, у којој важи нови (григоријански, римски, „швапски“) календар. Само са тога, што је меница издата у таквој земљи где важи нови календар, претпостаља се да је и њен датум стављен по онде важећем календару, дакле новом, те се по њему има рачунати и сам рок плаћања, ако друкчије није уговорено, т. ј. ако на самој меници није означено да ће се рок рачунати по старом календару.

То је прави значај 5. 107. тргов. зак. Али он не помиње следеће две ствари и ако их обе обухвата онај принцип, који је исказан речима овога 5. И тако:

195. — Прво закон не каже овде како ће се рачунати рок оним менпцама, које су издате у земЉама у којима не важи ни стари ни нови, већ неки трећи (н. пр. турски) календар.

На сваки начин ће се и овде применити начело 5. 107. трг. зак. и рачунати према календару земље где је меница издата, ако у њој није што друкчије уговорено. Ако је што друкчије уговорено, онда ће се по томе уговору и поступати.