Menično pravo. I

149

стога средства за извршење уговора о ремитовању новца с места на место, постане ово што је данас особено средство циркулације и кредита, трговачки повац. Проста Форма преноса, удружена са његовим особеним дејствима, учинила је,те се је пренашање менице са лица на лице могло вршити невероватно брзо и сигурно.

Првобитно је преносом постизавано, да меница прелази се једног на друго измеђ оних лица, која су међусобно стајала у извесним пословним односима. Она је, дакле, помоћу преноса кружила између извесних лица, кретала се у кругу (ото) извесних лица и њихових пословних веза пи односа. Отуда се пренос назива пи жиро. Пренос се је још у прво време стављао на полеђини менице (Аоташа — леђа), те отуда му и назив индорсо, индосо, индосман. По овоме, замо вршење преноса, т. ј. радња та зове се тренашање, жирирање, тндосирање менице. Лице које пренос врши, које мепицу пренаша, зове се иреносилац, жирант, индосант; а лице у чију се корист то врши, на које се меница преноси — жиратар, индосатар (нови притежалац пли ималац, поверилац менице).

198. — Под треносом у меничном праву разуме се, по правилу, пренашање менице с једног лица на друго са свима правима и дужностима, што се на њој заснивају; дакле, као што се обично каже, пренатање сопственостњ ментце. 'Го је главни циљ преноса. Међу тим, пренос може имати и других циљева. Тако се он може извришти у циљу давања пуномоћства, пили овлашћења за вршење меничних права и обавеза, као што се, опет, може учинити п ради тога, да бп се меница дала коме у згалогу (а може и само ради давања јемства н. пр. кад неко пренесе меницу на кога само да би ју овај опет натраг пренео и као жирант постао обавезан доцнијим имаоцима менице