Menično pravo. I

150

ове. Међу тим, тај циљ оваквог преноса је ствар, која важи само пзмеђу дотичних лица; а према сваком трећем лицу и овакав пренос јавља се као пренос својине, те са тога пије потребно о њему особено ни говорити).

Према овоме у погледу циља може се разликовати тројаки пренос менице п то: пренос у својину, пренос у пуномоћство ч пренос у галогу. За сваки од ових преноса менице важе извесна особена правила како о Форми, тако по дејству њихову. Са тога ћемо их посебице разгледатп.

ГЛАВА 1. Пренов својине менице.

199. — Овим преносом пмалац менице хоће да је пренесе на друго лице са свима правима п дужностима са њом скопчаним. 'Го се може учинити на два начина. Један је о коме говори наш трговачки законик п то у Форми коју он и прописује, т. зв. менично-травни пренос или просто љенимни пренос. Друти је о коме се ништа не говори у меничном праву нашем, али који ће се врпшти у формама п начинима општег грађанског права, т. зв. грађанскоправни пренос менице пли устутљење менице (цесија у разним видовима њеним: право уступљење, наслеђе куповина п т. д).

Обе ове врсте преноса пмају једнак главни циљ : пренос својине менице, дакле пренос менице са правима п дужностима што су са њом екопчана. Али оне се међусобно јако разликују не само по Форми, него пи поглавито још и по својим правним дејствима ; по начину на који се п обиму у коме се преносе та менична права и обавезе. За сваку од ових врста

7 Ј