Menično pravo. I

159

ходно потребно, али може бити веома корисно. Могу се такође замислити случајеви, у којима би било довољно означити и само дан и месец преноса, без године његове. Тако н. пр. онда кад бл се из саме менице п времена у коме се пренос цени могла, сазнати година у којој је он извршен (н. пр. меница је издата 2. Јануара 1895., а пренос је датиран /6. Фебруара, па се цени рецимо о року менице у 1895. год. Ту је јасно да је п пренос извршен у 1895. год. Исто тако, ако би се такав пренос ценио у 1896. год. пре 18. Фебруара. Али, ако би се он ценио после 18. Фебруара 1896. онда се већ не би знало у којој је години извршен. Ово питање може бити од великог интереса у случајима 5. 118. — в. бр. 236. и след.).

Датум овај обично се ставља испод текста преноса. Али се може ставити ма на које друго место, па п у сами текст; нужно је само да са овим образује једну органску целину. О самим знацима за означавање дана, месеца и године важи оно, што је

о томе речено и за датум издања — в. бр. 98. 205. ћаа. — Датум преноса, у начелу узевши,

потребан је из два разлога: трво да би се могла ценити менична способност жиранта у добу кад је пренос извршен; а друго да би се увек могло знати да-ли је пренос извршен пре или после рока за протест, ако овај није дигнут. (в. бр. 285). Међу тим, наведени пропис 5. 115. тргов. зак. каже, да је строго забрањено на преносу ставити старији датум. Из тога, наравно, следује: да се датум и не тражи баш ради оцене способности жиранта. Јер кад би то био случај, онда би се забранило стављати не само старији, него и новији датум. (Ово са тога, што би неко могао имати интереса да на шреносу стави и новији датум, ин, пр. кад би раније неспособан жирант доцније постао способан). А кад то није учињено мора се