Menično pravo. I

161

се сматрати као најисправнији менични пренос. Само код њега јављају нам се сва она дејства, која менично право у начелу признаје преносу; само код њега могу се сва та дејства расматрати у свима видовима п у свој пространости њиховој. Код сваког другог преноса менице дејства се ова измењују, модиФикују; код овога остају онаква, каква она по правилу и задаћи менице треба п да буду.

(овакав пренос по својим дејствима јавља нам се као један особени менично-правни посао, који обухвата двоје, а на име:

а) Пренашање својине менице са свима њеним правима и дужностима на жиратара.

6) Оснивање једне нове обавезе жиранта у томе, што и он менично јамчи своме жиратару (п осталим последницима) за остварење меничних права.

(Сваки од ова два ефекта је од особене важности и за сваки од њих важе особена правила и тако:

а) Шренашање својине менице. 5. 108. (отственост менице трелави од једнога лица на друго средством треноса.

215. — Овим прописом законским исказано је само у опште да се преносом пренаша својпна менице. Међу тим, он сам по себип у вези са осталим прописима закона значи: оваквим преносом жиратар стиче својину менице у томе смислу, што, стичући саму меницу, он задобија и сва она пи онаква права, која се и каква се оснивају на самој меници као таквој, без обзира на лице од којега је меница добивена, дакле без обзира на права жиранта. Меница као таква представља извесну суму новца и право имаоца њеног захтевати исплату ове суме. То право прелази с лица на лице средством преноса

П